Karnevalisti se ne plaše terorista

„Oni su bili hrabri“, kaže karnevalista iz Diseldorfa Žak Tili pri čemu misli na karikaturiste satiričnog lista „Šarli ebdo“ koji su izgubili život u terorističkim napadima u Parizu. Iznad njegovog stola visi isečak iz novina sa karikaturama i fotografijama ubijenih. Iznad toga – predlozi za vozila koja će učestvovati u karnevalskoj povorci. „Kada sam saznao za napade najpre sam seo i razmislio šta to znači za Evropu, kao i za satiru i humor ovde kod nas za vreme karnevala. Taj atentat se veoma mnogo odražava na nas ovde.“ Sa svojim timom Žak Tili razmišlja o tome na koji način se taj napad na slobodu štampe može tematizovati tokom karnevala. Rezultat je, naravno, sve do karnevala strogo čuvana tajna.

Kelnski odgovor na napad u Francuskoj

U Kelnu su po tom pitanju otvoreniji. Odvajkada Komitet za proslavu kelnskog karnevala poziva građane da navedu teme koje ih muče. Neke od tih tema su onda predstavljene figurama izloženim u karnevalskoj povorci. Nakon napada na pariski satirični list, Komitet je doneo odluku da raspiše konkurs pod nazivom „Ja sam Šarli“. U uži izbor ušlo je 14 predloga i oni su postavljeni na Fejsbuk-stranici kelnskog karnevala. Korisnici Fejsbuka izabrali su pobednika. Pobednički predlog predstavlja karikaturistu sa crvenim klovnovskim nosom koji svoju olovku stavlja u cev pištolja atentatora.

Motiv je potpuno u duhu kelnskog karnevala, kaže Kristof Kukelkorn koji je zadužen za karnevalsku povorku. Na „Rozenmontag“ (pokladni ponedeljak), koji ove godine pada 16. februara, uvek se skreće pažnja na loše pojave u politici i društvu. „Da to ide i bez sramoćenja ljudi ili napada na njihova religijska osećanja, na odgovarajući način pokazuju upravo predlozi koje su izabrali korisnici Fejsbuka“, naglašava taj karnevalista. Stanovnici Kelna na taj način ne žele da povrede ni religije, ni ljude. Naravno, ljudi koji su zlobni mogu uprkos tome da se osete povriđenim. „Religija je ljudsko delo, a ljudska dela podložna su greškama i upravo zbog toga su i prirodne žrtve satire. Zato mi ne pravimo razlike“, kaže Žak Tili iz Komiteta za obeležavanje karnevala u Diseldorfu.

Strah ne, oprez da

Ipak organizatori velikih karnevalskih povorki u Kelnu, Majncu i Diseldorfu u jednom se slažu: reč je o tome da se kritikuje neprimereno ponašanje ljudi, a ne religija sama po sebi. „Kod mene je tu reč o zlostavljanju dece u Katoličkoj crkvi ili odnosu prema ženama u islamu“, kaže Žak Tili. S tim u vezi su, recimo, prethodnih godina postojala vozila u karnevalskoj povorci sa ženama koje nose burke. Bila je tu žena koja se sve više pokrivala dok na kraju nije nestala u vreći. Muhameda ili Boga Tili još nikada nije predstavio. „Lutku sa likom Muhameda svakako ne bismo da pravimo, bez obzira na šta se dogodilo. Mi ne želimo da napadamo osnove vere, već je kod nas reč o greškama pojedinaca.“

Sve to ipak ne prolazi bez ljutnje. „Dobio sam i veoma veliki broj ljutitih mejlova. Moram reći da su najžešće reakcije stigle od hrišćana kada je reč o temi abortusa.“ Uprkos tome, taj karnevalista iz Diseldorfa koji radi na pravljenju karnevalskih vozila, ni u kom slučaju neće da zatvori svoja usta. „Ja sam humanista, radikalni zagovornik ideja o ljudskih pravima i pre svega ideje o pravu svakog čovjeka na samoodređenje, a to naravno ima politički efekat pri čemu ja branim slobodu mišljenja i štampe.“

Hrišćani često više kritikuju od muslimana

I karnevalistima u Majncu važna je sloboda štampe. Ipak dugo se diskutovalo o tome kako se osvrnuti na napade i da li je terorizam uopšte tema za povorku. „Na kraju krajeva, mi snosimo odgovornost“, kaže Rihard Vagner, predsednik Udruženja karnevalista u Majncu. „To je javna manifestacija, a mi nažalost ne poznajemo te ideologizovane tipove.“ Od takvih ljudi, kaže on, publika mora da se zaštiti. „Ako se kritikuju crkva i religija, onda je potrebna tolerancija, ali kod njih je prisutna samo mržnja“.

Vagner govori iz sopstvenog iskustva. Pre nekoliko godina, karnevalista Diter Venger kritikovao je celibat katoličkih sveštenika. Na karnevalskom vozilu bila je figura sa likom plavuše koja je sa sveštenikom sedela u kadi. Usledile su žestoke kritike. Jedna grupa katolika želela je po svaku cenu da spreči prolazak tog vozila. Ipak, karnevalska povorka je prošla i to uz veliko policijsko obezbeđenje. Na kraju povorke, na figure su bačeni molotovljevi kokteli, a vozač je morao da napusti vozilo koje se zapalilo. „Interesantno je da sa papom mogu da radim šta hoću, ali ako se nešto tiče samih katolika, oni onda reaguju“, kaže Vegner.

Kada govori dvorska luda

Muslimane Vegner retko kritikuje. Pre nekoliko godina, kada je došlo do rasprave između tadašnjeg pape i islama, on je napravio figuru pape koji se svojim vozilom vozi u pravcu minareta. Time su obe religije u podjednakoj meri bile na meti satire. Sa islamske strane nije bilo kritika. Napad u Parizu, koji je bio napad ne samo na ljude, već i na slobodu mišljenja i govora, Venger želi da komentariše sa „podignutim kažiprstom“, a da pri tom ništa neće da dovodi u vezu sa Parizom. „Ovde vlada red. Mi imamo slobodu mišljenja, štampe i veroispovesti, i mi to pokušavamo da predstavimo.“

Karneval u Majncu ima svoju maskotu koja se zove „Beyaz“. Sa fenjerom u ruci, ta maskota predstavlja dvorsku ludu karnevala. „Ona traži istinu i pravdu“, objašnjava predsednik Udruženja karnevalista u Majncu, Rihard Vagner. Pre 40 godina, ta dvorska luda je, govoreći o sebi u trećem licu, rekla nešto što važi i danas za karneval u Majncu: „On se ne da zbuniti, on nikada neće biti instrumentalizopvan. On se igra vatrom, čak i po cenu da se opeče.“