Karikaturisti sa granicama u glavi

Zgrada u kojoj je smeštena redakcija „Jilands-Postena“ u Kopenhagenu je osigurana kao zona najviše bezbednosti. Brojne pregrade, detektori metala i čuvari trebalo bi da zaustave one koji nisu poželjni u redakciji. Najveći danski list ima neprijatelja i više nego dovoljno: upravo on je u jesen 2005. objavio karikature proroka Muhameda i time izazvao lavinu protesta. U više muslimanskih zemalja izbile su nasilne demonstracije u kojima je poginulo 150 ljudi.

Dnevni list i karikaturista Kurt Vestegard koji je nacrtao proroka Muhameda sa turbanom u obliku bombe u Danskoj su postali nešto kao ikona mržnje za radikalne islamiste. Uvek iznova poslednjih godina njima se pretilo i na njih su planirani napadi. U petak (13.4.) je počelo suđenje protiv četiri ekstremista koje tužilaštvo optužuje da su planirali krvoproliće u redakciji lista pre dve godine. Optuženici dolaze iz raznih arapskih zemalja i deo su ekstremističke grupe, koja je poznata policiji.

Raste pritisak na karikaturiste

Anders Jerihov je mogao da bude u zgradi za vreme planiranog napada. Ugledni spoljnopolitički izveštač radi za list Politiken istog izdavača kao i Jilands-Posten. Objavio je knjigu "Karikaturisti u globalnom minskom polju". Tri meseca je putovao po svetu, između ostalog bio je Amanu, Delhiju i Parizu, kako bi ispitao okolnosti u kojima žive i rade karikaturisti u svojevrsnom "post-Muhamedovom" razdoblju.

Jerihov u knjizi dolazi do zaključka da je pritisak na političke karikaturiste posle protesta protiv karikature o Muhamedu ozbiljno porastao. Karikaturisti žive opasnije od samih novinara, jer je njihov posao da zaoštre temu - pa su tako i za vlasti neugodniji. Njihov rad ometaju i predstavnici drugih verskih grupa i političari, a strah od mogućih posledica uzrokuje i autocenzuru među karikaturistima. To se ne događa samo u arapskim zemljama, već i u Europi.

"Granice u glavi"

I u Nemačkoj su karikaturisti u međuvremenu oprezniji kada je tema islam. Hajko Sakurai je karikaturista koji radi za listove kao što su „Di velt“ ili „Fajnenšel tajms dojčland“. Ne želi baš da kaže da cenzuriše samog sebe, ali priznaje da je poslednjih godina postao oprezniji.

"Mislim da su protesti protiv karikatura o Muhamedu bili svojevrsna prekretnica. Kada skiciram karikaturu, naravno da razmišljam, kakve posledice mogu da budu. Idem li predaleko? Da li sam dovoljno oštar? Od spora oko tih karikatura o određenim temama još više sebi postavljam ta pitanja, zato što u glavi imam i osetljivost tih pitanja." Kao primer navodi svoje karikature posle skandala o seksualnom zlostavljanju u katoličkoj crkvi pre dve godine koje je crtao mnogo opuštenije, nego kada je islam tema.

Samocenzura u redakcijama

Uprkos zaklinjanju glavnih urednika u slobodu mišljenja - za vreme dok su trajali protesti protiv karikatura - i u redakcijama se oseća veći strah. Hajko Sakurai je još jednom pogledao neke objavljene karikature sa temom islama pre incidenta, sa karikaturama u danskom listu i priznao: "Kod nekih sam pomislio, ta je stvarno žestoka. Ne znam, da li bi ona i danas bila objavljena."

Promenila su se pravila po kojima izdavači ocenjuju karikaturu. "Sloboda mišljenja je kod nas široko rasprostranjeno temeljno pravo. Ali ipak mora da se raspravlja i o njenim granicama", smatra Tereza Nab, stručnjak za medije iz Hanovera. Spor oko karikatura o Muhamedu je bio povod za takvu diskusiju, ali i karikaturisti moraju da misle o tome, koji stavovi o islamu mogu da se predstave, a koji ne.

Odbraniti slobodu crteža

Sakurai lično još nije imao problema sa pretnjama zbog crteža, ali zna za nemačke karikaturiste koji su imali neugodnosti. Na primer, uoči Svetskog prvenstva u fudbalu jedan njegov kolega je nacrtao fudbalsku reprezentaciju Irana kao grupu napadača-samoubica sa eksplozivom na telima.

Tema međutim nisu bili sportisti iz Irana, već razmišljanje Berlina da za vreme tog sportskog takmičenja zaduži i vojsku da se brine za sigurnost. Ali karikatura je duboko pogodila Irance, kako u Nemačkoj, tako i u inostranstvu. Karikaturista je primio brojne pretnje i morao je da nestane na neko vreme. "To me je šokiralo", priznaje Sakurai. I pored toga on želi da se bori za slobodu koju ima dok radi karikature – bez obzira što to ponekad može da bude opasno.

Autori: Jan Bruk / Anđelko Šubić

Odg. urednica: Ivana Ivanović