Karadžić: Bekstvo obavijeno velom tajni

"Nepotpuna priča" naslov je teksta "Frankfurter algemajne cajtunga" o tome da su i posle hapšenja Radovana Karadžića mnoga pitanja ostala nerazjašnjena. Na primer, da li je Pravoslavna crkva nešto znala o mestima u kojima je boravio? Da li je Karadžić, kao što se često tvrdilo, uopšte nalazio utočište u pravoslavnim manastirima? Da li je hapšenje moglo da bude još ranije, da to nije iz političkih razloga sprečavao Koštunica? Koliko dugo je Karadžić bio Dr. Dabić? Inostrani mediji su davali oprečne izveštaje, od toga da je Karadžić bio u Belorusiji, ili da je zbog bolesti boravio u Srbiji, ali da je Bosna još uvek njegovo glavno utočište... A šta se danas zna? Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić kratko odgovara: "Karadžić je bio najčešće u Srbiji, i to u Beogradu, i dugo je bio u "ulozi" doktora Dabića". Znači pozadina Karadžićevog bekstva je još uvek nejasna. Možda će se tek za nekoliko decenija saznati više, kada istekne rok za držanje u tajnosti važnih akata, ili kada traženi i oni koji traže, objave u poznim godinama svoje memoare", prenosi "FAC".

Tema svih listova jesu jučerašnji napadi u Džakarti. "Frankfurter algemajne" piše: "Ne treba očekivati da napadi na dva hotela u Džakarti dugoročnije ugroze politički mir u Indoneziji. To je dobra vest. A loša, atentati se nikada i nigde ne mogu potpuno sprečiti. Sa nestrpljenjem se očekuju rezultati istrage. Sumnja u najverovatnije počinioce, ne mora uvek biti i ispravna. Ali treba što je moguće brže postići nedvosmislene rezultate. U suprotnom bi mogle da se raznesu glasine da su za napad odgovorni politički protivnici nedavno ponovo izabranog predsednika Judhojona".

Noćna mora za Indoneziju

"Noje Osnabriker cajtung" o samoubilačkim napadima u Džakarti piše: "Uprkos bezbednosti na najvišem nivou, napadači su sproveli svoju varvarsku misiju. Za zemlju koja je upućena na turizam i kontakte sa elitom iz sveta politike i ekonomije, bombe na jednom tzv. bezbednom ostrvu, jesu prava noćna mora. Opadne li poverenje u bezbednost, Indonezija će izgubiti mnogo od svog kapitala."

"Unutrašnji mir Indonezije" naslov je komentara "Zidojče cajtunga" o terorističkim napadima. "Dvostruki napad probudio je Indoneziju iz potpunog mira. Ljudi u Džakarti se pitaju da li napadi znače povratak moći terorista. To je opravdana zabrinutost. Ipak opasnost ne bi trebalo da bude prevelika. Za razliku od drugih država Indonezija vodi dugoročnu borbuprotiv terorista. Ona je primenjivala metode pravne države, odustajala od nasilja, oslobađala osumnjičene kojima nije mogla da dokaže krivicu, i oštro kažnjavala one čiju je krivicu mogla da dokaže".

Apolo 11 nije imao cenu

A o četrdeset godina od sletanja na mesec, "Nordbajerišer kurir" piše: "Projekti kao što je Apolo nisu izmenili ljude. Pogled iz svemira nam je pokazao koliko je zemlja jedinstvena i povredljiva. Ljudi su dokazali šta su sve u stanju, kada nešto žele. I za kratko vreme, tada 1969, skoro cela svetska populacija, crni i beli, istok i zapad, bila je ujedinjena i uzbuđeno je pratila epohalni događaj. Barem samo za to je Apolo bio vredan svaki cent".

"Abendcajtung" prenosi: "Apolo 11 je bio dokaz šta je sve moguće kada se ujedine, novac, volja i tehnika. Ipak letove u svemir prate ogromni problemi s imidžom. I to ne uprkos, već od sletanja na Mesec. "Možemo da letimo na Mesec, ali...", često se može čuti kada se čovek suoči sa pravim izazovima na zemlji, a ne u svemiru. Šta su astronauti doneli? Nekoliko kamenčića s Meseca i saznanje: Iza Meseca, tamo gde je stravično tamno, tamo tek počinje univerzum. Uspeh je pokazao koliko će tek nadolazeći problemi biti veliki. San "o putu do zvezda", je ostao za sada nedostižan. A svaki astronaut se vraća nazad u svet u kome se ljudi nisu promenili".

pripremila Ivana Ivanović

odg. urednik: N. Jakovljević