Karadžić traži slobodu, tužioci doživotnu | Politika | DW | 23.04.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Hag

Karadžić traži slobodu, tužioci doživotnu

U ponedeljak i utorak se u Hagu održava žalbena rasprava o presudi na 40 godina zatvora izrečenoj Radovanu Karadžiću. Tužilaštvo u žalbi zahteva kaznu doživotnog zatvora, osuđeni oslobađajuću presudu.

default

Najpre zajedno optuženi

Pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove (MMKS) će predstavnici tužilaštva i Radovan Karadžić, zastupnik sopstvene odbrane, dva dana usmeno obrazlagati žalbe podnete na presudu od 40 godina zatvora, koju je Pretresno veće Haškog tribunala izreklo u martu 2016. godine.

Na tu kaznu Karadžić je osuđen zbog genocida u Srebrenici, zločina protiv čovečnosti – na prvom mestu zbog progona Bošnjaka i Hrvata u BiH – artiljerijskog i snajperskog terora nad Sarajevom i uzimanja pripadnika mirovnih snaga UN za taoce. Oslobođen je krivice za genocid u sedam zapadnih opština BiH.

Prvobitno je bivši predsednik Republike Srpske optužen zajedno sa Ratkom Mladićem, komandantom vojske RS. Pre 22 i po godine, u novembru 1995. prvi glavni tužilac Haškog tribunala Ričard Goldston podneo je protiv „predsednika vlasti bosanskih Srba na Palama“, i „komandanta vojske bosanskih Srba“ tužbu zbog genocida, zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja, počinjenih u Srebrenici u julu te godine.

 - pročitajte još: „Biramo da budemo iza dimne zavese“

Obojica su godinama bili u bekstvu od međunarodne pravde, skrivajući se u Srbiji. Karadžić je uhapšen 13 godina kasnije, 21. jula 2008. godine, a Mladić u maju 2011. nakon šesnaest godina skrivanja.

Optužnica protiv njih je izmenjena i pošto nisu zajedno uhapšeni, podeljena je na dve gotovo istovetne, te im je u Haškom tribunalu suđeno ponaosob za iste optužbe, na prvom mestu zbog genocida.

„Sa Meseca se vidi da sam nevin“

Suđenje Karadžiću počelo je u oktobru 2009, godinu i po pre nego što je Mladić uhapšen, a dokazni postupci završeni u oktobru 2014. I Karadžiću i Mladiću prvostepene presude su izrečene u Haškom tribunalu, a pravosnažne, to jest konačne, doneće Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove, „pravosudnog nasljednika“ Tribunala, pred kojim će biti dovršeni preostali postupci.

Karadžić se uz pomoć svojih pravnih savetnika Pitera Robinsona i Kejt Gibson žalio na „nepravično suđenje“, pošto su se sudije, kako tvrdi, umesto pretpostavke nevinosti držale uporno „pretpostavke krivice“ i nisu se obazirale na  dokaze odbrane. U žalbi je istaknuto da je Karadžić bio izložen političkom suđenju, na kojem je unapred osuđen, kako on tako i bosanski Srbi.

Serbien Belgrad Zeichnung an Wand von Radovan Karadzic

Karažić se godinama krio u Beogradu iza lika doktora Dabića

Njegove žalbene osnove su potpuno iste kao i izjave nakon izricanja presude. Govorio je da je četrdesetogodišnja kazna zatvora „zaprepašćujuća“ jer se i sa „Meseca vidi da je nevin“ i da je, očekujući oslobađajuću presudu u prvostepenom postupku, već bio spakovao kofere da ide kući. Takvu presudu sad očekuje od Žalbenog veća.

Oslobođen optužbe za genocid u sedam opština

Tužilaštvo misli potpuno suprotno. Glavni tužilac Serž Bramerc i njegov tim svoju žalbu su koncentrisali samo na prvu tačku optužnice – navodni genocid u opštinama Bratunac, Vlasenica, Zvornik, Foča, Ključ, Prijedor i Sanski Most, počinjen 1992. godine, po kojoj je Karadžić oslobođen svake krivice.

 - pročitajte još: Paralelni univerzum Ratka Mladića

U tih sedam opština, tvrdi Tužilaštvo, tortura nad nesrbima, ubistva i progoni na političkim i verskim osnovama imali su genocidni cilj trajnog uklanjanja muslimana i Hrvata sa tih teritorija. Karadžić je, ističu tužioci, značajno, ako ne i presudno učestvovao u ostvarivanju tog cilja.

Tužioci su istakli da žrtve zločina u pomenutim opštinama nisu bili pojedinci, nego cele „neželjene zajednice“ i zaključuju da je genocid jedino pravo ime za taj zločin. Oni traže da Žalbeno veće preinači kaznu od 40 godina u doživotni zatvor.

U žalbenoj raspravi tužioci i optuženi koji se brani uz pomoć američkih pravnih savetnika samo će još jednom ukrstiti gledišta. Presudu će, verovatno tek sledeće godine, doneti sudije Žalbenog veća. To su, uz predsedavajućeg Teodora Merona, Vilijam Husein Sekule iz Tanzanije, Španac Hoze Solesa, Danac Vagn Jensen i Graciela Santana iz Urugvaja.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM