Karadžić, glumac koji briljira u svakoj ulozi | Izbor iz štampe | DW | 09.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Karadžić, glumac koji briljira u svakoj ulozi

Tužioci u Hagu su nervozni zbog Radovana Karadžića jer on, za razliku od Mladića i Miloševića, prihvata pravila igre Tribunala, piše Zidojče magazin, dodatak lista Zidojče cajtungu, u tekstu pod naslovom „Lica smrti“.

„Postoje dve vrste glumaca: jedni briljiraju u svakoj ulozi, drugi igraju samo sebe. Optuženi Radovan Karadžić pripada prvoj vrsti“, piše u Zidojče magazinu. „Bivši predsednik Bosne i Hercegovine je glavni optuženi za najveći genocid u Evropi od kraja Drugog svetskog rata. Pripisuje mu se da je naredio masakr u Srebrenici, kada je ubijeno 7.000 muslimana. Ali pred sudom, on je oličenje učtivosti. Kada govori – govori smireno. Sudije naziva 'ekselencijo'. To je izmišljena titula. Tako se nazivaju ambasadori država, a pravi način oslovljavanja za glavnog sudiju bio bi 'gospodine predsedniče'. Ali nekadašnji vođa bosanskih Srba titulu predsednika i dalje čuva za sebe.“

Nemački novinari tvrde da su sa Karadžićem razgovarali početkom 2013, uprkos sudskoj zabrani: „Otkako je počeo da se skriva pre 18 godina, Karadžić nije davao intervjue. U istražnom zatvoru, sudije su mu zabranile direktan kontakt sa novinarima. Ne smemo da opišemo okolnosti pod kojima je ipak došlo do intervjua. U razgovoru za Zidojče magacin, nekada najtraženiji čovek sveta nastupa samopouzdano. Kako mu je u istražnom zatvoru? 'Dobro', kaže Karadžić uz osmeh. 'Odlično'.“

Na pozornici Tribunala

Autori članka ocenjuju da su tužioci nervozni zbog Karadžića, jer on ne sabotira postupak, kao što su to činili mnogi drugi: „Vođe paravojnih jedinica, huškači, političari širokih ramena – njih u Hagu dobro poznaju. Bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević […] ispitivao je svedoke sa visine. Ostao je veran sebi, želeo je da određuje pravila igre. Da nije iznenada umro u svojoj ćeliji 2006, ništa ne bi sprečilo osuđujuću presudu. Ili Ratko Mladić, bahati bivši general sa veštačkim zubima. On je još uvek ratoboran, često grub i nepristojan. Tribunal je 'satanistički sud', besni taj 71-godišnjak. Mladić se tako ponaša još od prvog dana u Hagu. 'Majke Srebrenice' koje su sedele u publici, tog dana je pozdravio nedvosmislenim gestom – palac preko grkljana, lagani pokret sa leva nadesno, nacerivši se. Njegov najveći uspeh je to što su ga već jednom izbacili iz sudnice.“

„Osnovna ideja međunarodnog suda jeste da se gospodari rata, koji sebe smatraju velikim igračima istorije, svrgnu sa podijuma koji su sami izgradili i da se svedu na meru običnih optuženih. Ali istina je da je i Tribunal u Hagu u određenom smislu pozornica. Na toj pozornici, Karadžić deluje usredsređeno, usmereno i vredno“, ocenjuju novinari Zidojčea. „Pored toga, u njegovom timu branilaca su profesionalci, a predvodi ih Amerikanac Piter Robinson.“

Povoljan trenutak za Karadžića

Zidojče magazin podseća i da je Karadžič dobrih deset godina nastupao kao iscelitelj Dragan Dabić: „'Nisam se skrivao, svima sam bio pred očima. Niko me nije prepoznao. Prosto sam izgubio 22 kilograma i promenio izgled', kaže Karadžić i kikoće se.“

Sada se bivši predsednik bosanskih Srba našao u novoj ulozi: „Karadžić se trudi da ga shvate ozbiljno. Tako je to bilo dok je bio političar, tako je to danas u Hagu. On želi da bude ravnopravni protivnik pravnicima, a ne smejurija kao što je Mladić. Ako se povede reč o njegovoj strasti prema poeziji, on počinje da se hvali: 'Sve moje knjige dobile su nagrade!' On kaže da je i tokom skrivanja pisao kraća prozna dela i pozorišne komade, uključuući i jednu komediju o Ujedinjenim nacijama i visokom predstavniku za Bosnu i Hercegovinu. 'I konačno, u 2004, objavio sam svoju najbolju knjigu: Čudesnu hroniku noći!' Karadžić optužuje: 'Iako je to bila najbolja knjiga na srpskom jeziku, nisu se usudili da joj daju nagradu'.“

Zidojče magazin zaključuje da Karadžić ima daleko bolje šanse nego što se to činilo na početku, upravo zbog svog načina ponašanja tokom postupka. „Čak i osporavanje nekih tačaka optužnice bio bi ogroman propagandni uspeh za Karadžića. Njemu ide na ruku to što Tribunal trenutno gubi na snazi. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je posle 20 godina izgubio strpljenje. Zvanični mandat suda je istekao, novac se daje na kašičicu. Mnogi od najboljih pravnika već su otišli, i svakog meseca ih je sve više. Moral je na najnižim granama. Za Radovana Karadžića trenutak ne bi mogao biti povoljniji.“