Karadžić baca kamenje iz kuće od stakla

Folksštime (Magdeburg):

„Radovan Karadžić baca kamenje, iako sam sedi u kući od stakla. Bivši vođa bosanskih Srba, koji pred Haškim tribunalom odgovara za zločine protiv čovečnosti, zatražio je dokumenta iz šest zemalja, među kojima je i Nemačka. Tako on želi da dokaže da nije kriv za masakre poput onog iz 1995. u zaštićenoj zoni Srebrenici. 64-godišnjak, doduše, ne navodi imena, ali govori o tome da su rat u Bosni velikim delom planirale velike sile. Koljač iz Srebrenice, koji je za vreme svoje vladavine đonom gazio pravo i zakone, sada pred sudom Ujedinjenih nacija koristi sva prava koja toleriše demokratsko pravosuđe. Pa i pravo na otezanje suđenja. Ali, na kraju on neće izbeći pravednu kaznu.“

Utopija o „čistom“ ratu

Emder cajtung (Emden):

„Dve rakete NATO nisu, kao što je nameravano, pogodile logor Talibana, već jednu stambenu zgradu i pri tome odnele 12 ljudskih života. To je samo jedan primer da rat nikada ne funkcioniše prema šemi: dobri pucaju – zli kapituliraju. A neki put nije ni lako razlikovati dobre i zle. Loše je kada u jednom sukobu štetu trpe oni koji u njemu ne učestvuju. Ali, tamo gde padaju bombe i lete rakete, takvi će uvek trpeti štetu. Mrtvi civili mogu da bitno otežaju put ka vojnom cilju. Utoliko nijedna od strana koje vode rat ne može videti svoj interes u ubijanju civila. Ipak, predstava o čistom ratu ostaje utopija.“

Braunšvajger cajtung (Braunšvajg):

„Unutrašnji mir, kako je to u svojoj studiji pokazao američki stručnjak Viljem R. Polk, retko može biti uspostavljen stranom vladavinom, što je dilema i u Avganistanu. Strana vladavina ISAF jeste pritisak, ali bez nje ne bi bilo moguće sprečiti povratak Talibana u zemlji na Hindukušu. Zbog toga najveća vojna operacija otkako su Talibani izgubili vlast može da se tumači i kao najupečatljiviji odgovor na pitanje: kada će se međunarodne snage povući? Sa operacijom Zajedno one su sa tim povlačenjem već počele, iako to niko ne kaže.“

Cilj (možda) neće biti ostvaren

Merkiše odercajtung (Frankfurt na Odri):

„Najvećom ofanzivom od pada Talibana 2001. godine, NATO želi da okrene list u Avganistanu. No, već na početku, otvorili su se problemi. Akcija u provinciji Helmand, koja je trebalo da služi smirivanju situacije, pokazala se kao bumerang, jer pri tome ginu i civili. A povećava se i mržnja prema stranim vojnicima, tako da pobunjenici dobijaju nove pristalice. Na kraju glavni cilj – pretvaranje glavnog uzgajališta opojnih supstanci u primeran region – možda neće biti ostvaren.“

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković