1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Kandidatski status BiH – odgovor Rusiji

13. decembar 2022.

Bosna i Hercegovina dobila je status kandidata. Čestitke stižu između ostalog i od lidera EU koji to vide kao novu šansu za zemlju. Nagrada za višegodišnji nerad, konačno se isplatila – samo je pitanje kome.

https://p.dw.com/p/4Ks9e
Foto: Imago

Među prvim čestitkama koje su stigle iz vrha Evropske unije je ona Johanesa Hana, bivšeg komesara za proširenje, a sada komesara za budžet, koji je izrazio zadovoljstvo što je BiH dobila kandidatski status.

„Veoma mi je drago da čujem da će Bosna i Hercegovina dobiti status kandidata na svom putu u EU. Iskoristite sada ovu svežu motivaciju i zamah da se uhvatite u koštac sa značajnim izazovima koji su pred nama, moji bosanski prijatelji“, poručio je Han na svom Tviter profilu.

Nagrada za nerad

Izazovi koji su bili pred BiH nisu bili nikamo laki. Reforme koje je trebalo sprovesti u oblasti pravosuđa, vladavine prava, ljudskih prava, javne uprave – nisu ispunjene, a i 14 prioriteta koje je pre nekoliko godina postavila EU za dobijanje kadidatskog statusa, ostalo je samo mrtvo slovo na papiru. Analitičari s kojima smo razgovarali pitaju se da li je, s obzirom na fijasko većine reformi, kandidatski status samo nagrada za nerad domaćim političarima.

„Stvari su prilično jasne“, kaže Tanja Topić, politička analitičarka iz Banjaluke. „Evropska unija želi da pokaže da BIH pripada evropskoj porodici i uprkos falsifikovanim izborima i propasti integriteta izbornog procesa, uprkos tome što u zemlji nema ni P od pravne države, uprkos tome što smo po korupciji u samom evropskom vrhu, uprkos tome što nam je Ustav diskriminatorski, što se individualna prava krše na svakom koraku, uprkos tome što su ovde evropske vrednosti misaona imenica“, kaže Topić, ističući ujedno da je BiH samo predmet viših interesa.

„Očigledno je da se domaći ’garanti stabilnosti’ žele odobrovoljiti u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu, kako bi se izbegle eventualne posledice tih dešavanja, a BiH ukrotila stavljanjem pod nadzor EU“, zaključuje Topić.

Nesporno da je kandidatski status vetar u leđa čitavoj zemlji, koja treću deceniju ne može da se pokrene sa mrtve tačke, kada je reč o vladavini prava, borbi protiv kriminala i korupcije, slaže se stručna javnost. BiH je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 2008, nakon čega je trebalo da počne proces reformi. Četrnaest godina kasnije, BiH je dobila kandidatski status, a isto toliko prioriteta koji su ranije bili postavljeni, svedeno je na osam.

Potpuno urušena zemlja

„Radi se o političkoj odluci i takvu je treba prihvatiti”, rekao je nedavno za DW bivši ambasador BiH u Briselu pri evropskim institucijama Osman Topčagić, koji je pozdravio i raniju preporuku Evropske komisije.

„Ovo za BiH sigurno nije priznanje onog što je do sada urađenom, jer izveštaj o napretku BiH koji je predstavljen, veoma je kritičan. U njemu se navodi da je vrlo malo urađeno, ako je uopšte nešto, i na ispunjavaju uslova na evropskom putu“, kaže Topčagić.

Zemlja je potpuno urušena korupcijom i kriminalom, nepotizmom, a nefunkcinalnost sistema je apsolutna, kaže profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu Enver Kazaz. Ovo sada, kako naglašava, sigurno nije zasluga domaćih političara.

„Ovo treba posmatrati isključivo kao rezultat promene na globalnom političkom polju. To je odgovor Rusiji i njenim interesima na Balkanu“, kaže Kazaz, ističući ujedno da je EU ovo morala da uradi znatno ranije.

Da bi kandidatski status imao efekta u smislu boljeg života građana, onda je to trebalo uraditi pre 20 godina, slaže se i novinar iz Mostara Emil Karamatić. On podseća da je BiH sada u težoj situaciji nego prije dve decenije. „A ne sada od toga praviti politički uspeh, a država nikada u goroj situaciji nije bila. Tako da nemamo mi razloga za bilo kakvu radost“, kaže Karametić, dodajući da su se skoro svi trudili da sruše državu zadnjih 20 godina.

Šmit očekuje manje iseljavanja, Dodiku ništa nije jasno

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit rekao je nedavno u intervjuu za list „Velt“, da se nada da će kandidatski status podstaći ljude da ostanu u BiH. Govorio je i o tome da postoji namera vlasti BiH da se radi na reformama, ali i da pravi posao tek predstoji.

„Najveća prepreka dolazi nakon sticanja statusa kandidata, kada se bude radilo na otklanjanju očite diskriminacije u zemlji“, rekao je Šmit i pojasnio: „Prema Ustavu BiH, predsednik može biti samo Hrvat, Srbin ili Bošnjak. Sugrađani Jevreji, na primer, ne smeju ni da se kandiduju. Još pre mnogo godina Evropski sud za ljudska prava tražio je da se to konačno promeni“, zaključio je Šmit.

A što se tiče stavova političara iz BiH kada je reč o statusu kandidata, zanimljiv je njihov višegodišnji optimizam i uverenost da je ono što su radili prethodnih godina, najbolje što su mogli.

„To je posledica našeg afirmativnog pristupa onome što radimo, kada je reč o brzini formiranja vlasti“, kratko je prokomentarisao lider HDZ-a Dragan Čović. Njegov politički partner i prvi čovek SNSD-a Milorad Dodik, iako pozdravlja odluku, ni sam ne razume kako je moguće da BiH nakon svega dobije zeleno svetlo.

„Naravno da podržavam, ali to se razlikuje od onog što smo učili svih ovih 20 godina. Ostaće mi nejasno mnogo toga“, zaključio je Dodik, misleći na prisustvo međunarodnih predstavnika u BiH, nakon dobijanja statusa kandidata.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.