Kampanja za hrvatske izbore: od resetiranja žena do planske privrede | Politika | DW | 04.07.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbori

Kampanja za hrvatske izbore: od resetiranja žena do planske privrede

Abortusi, korupcija, i zemljotres bile su glavne teme kampanje za parlamentarne izbore u Hrvatskoj. Pristojna i konstruktivna komunikacije unutar političke arene bila je izuzetak - što je za Hrvatsku uobičajeno stanje.

Kampanja za parlamentarne izbore u Hrvatskoj dogodila se u jeku povratka korona-virusa zbog čega su gotovo svi učensici smanjili opseg terenskih aktivnosti i druženja s građanima, a poruke su se uglavnom slale putem medija i društvenih mreža.

Tako je i samo vreme održavanja izbora postalo tema kampanje, prvenstveno opozicijee, koja je zamerala premijeru i predsedniku HDZ Andreju Plenkoviću preterani oportunizam i neodlazak u izolaciju nakon kontakta sa srpskim teniserom Novakom Đokovićem za kojeg se utvrdilo da je zaražen korona-virusom.

Dva sučeljavanja na komercijalnim televizijama pokazala su i dva lica samog Plenkovića i njegovog izazivača Davora Bernardića, predsednika SDP i lidera koalicije Restart. Dok je Plenković u prvoj emisiji pokazao nadmenost ponižavajući protivnika, u drugoj je bio benevolentan i kontrolisan. Istovremeno je Bernardić odlučio da na drugo sučeljavanje neće poneti svežanj tablica i grafika u kojima se gubio prilikom prvog odmeravanja snaga, zbog čega je postao i tema brojnih izrugivanja na društvenim mrežama. Bolje pripremljen za drugo sučeljavanje, Bernardić je pokazao da može uspešno parirati pristojnijoj verziji Plenkovića.

Sučeljavanje dve najveće stranke nije donelo ništa novo i nepredvidljivo. Borba protiv HDZ-ove korupcije i standard, teme su koje je nametao SDP, dok je HDZ uzvraćao dobrim rezultatima u borbi protiv prvog talasa korona-virusa, uspešnom manevriranju unutar briselske birokratije i ponešto većim platama i penzijama koje su se dogodile u protekle četiri godine.

Šta bi konzervativci i konzervativke sa ženama?

Konzervativne opcije odlučile su se za mešavinu nacionalizma, antisrpskih sentimenata i suverenizma, no neplanski im je nametnuta i tema abortusa na kojoj su sigurno izgubili pokoji bod. Tako je u Hrvatskoj uobičajeno novinarsko pitanje o ženskom pravu izbora na prekid trudnoće Nini Raspudiću (Most) i Miroslavu Škori (Domovinski pokret) skrenulo kampanju na polje ženskih prava.

 Aleksić, Bernardić, Taritas, Beljak i Hrelja

Aleksić, Bernardić, Taritas, Beljak i Hrelja

Prvi je na pitanje treba li silovanim ženama uskratiti pravo na abrotus odgovorio da „svedočanstva dece koja su začeta silovanjem u BiH pokazuju da su uspela da se realizuju kao srećne osobe", dok je drugi kazao da bi silovana žena „trebala da se dogovori s porodicom šta će učiniti".

Ubrzo se svaki novinar potrudio od svakog dostupnog političara dobije stav o ovoj temi, a paradoksalno, medijske kuće koje su provocirale izricanje tih stavova istovremeno su se i zgražale nad činjenicom da je abortus postao središnja tema kampanje.

Prigodno, kandidatkinja Desne lige, Iva Svaguša Majčica, poručila je putem društvenih mreža: „Drage žene (niste mi sve drage, ali pravimo se da jeste), od kada su nam muškarci dali pravo glasa svet je otišao naopako. Nadam se da će na vlast doći ekipa i vratiti nas na Tvorčeve (Božje) postavke." Ova bizarna poruka, po mnogima je bila i najzabavniji dio cele priče.

Nacionalizacija ili preraspodela štednje?

Za ove izbore, pod nazivom „Možemo!" formiran je novi levo-zeleni front. Pa tako oni koji su do sada tvrdili da SDP nije prava levica, mogu glasati za ovu aktivističko-političku opciju čija se najpoznatija imena vežu uz zapaženu borbu protiv klijentelizma i korupcije u Zagrebu, a kroz gradsku Skuštinu.

Možemo - novo ime

Možemo - novo ime

Očekivano, isprva su bili koncentrisani na stanje u Zagrebu posle zemljotresa i nedonošenje zakona o obnovi metropole, da bi potom vešto iskoristili otvaranje ideoloških protivnika na temu abortusa.

Ipak, mnogi su im građani zamerili koaliranje s Radničkim frontom čija se liderka Katarina Peović između ostalog zauzima i za plansku privredu. „Bilo bi potrebno u fondove za saniranje krize preraspodeliti sva sredstva u bankama koja premašuju iznos koji garantuje Državna agencija za osiguranje štednih uloga i sanaciju bankarskog sistema, što iznosi oko 700.000 kuna", napisala je u manifestu objavljenom u Večernjem listu što je brojne građane, posebno one bogatije, asociralo na neka davna poratna vremena.

Može se i civilizovano

Kada govorimo o retorici, kampanja je donela i dva posve neuobičajena momenta za hrvatsku politiku u kojoj nivo komunikacije i argumentacije strmoglavo pada.

„Preterao sam i pogrešio. Možete li mi oprostiti?" kazao je Ivica Puljak (Pametno) svome protivniku Nini Raspudiću (Most) posipajući se pepelom u programu javne televizije zbog uvreda koje je na njegov račun izrekao nekom ranijom prilikom.

„Gospodine Tomašević ja vam želim sreću na ovim izborima. Mislim da imate divne zelene politike i neke druge politike s kojima ću rado, bez obzira na ova razilaženja, koalirati s vama ako se nađemo zajedno u Saboru", Izrekla je na istoj toj televiziji Marija Selak Raspudić (Most) svom političkom i ideološkom protivniku Tomislavu Tomaševiću (Možemo!), kojeg mnogi vide kao budućeg zagrebačkog gradonačelnika, pokazavši kako bi to izgledalo u nekom drugom političkom svemiru.

Ako je pitati građane kakvi su programi stranaka za koje će u nedelju glasati, veroatno je da neće znati, jer je težište u samoj kampanji stavljeno na etičke teme i stvaranje utiska. A to je, pokazalo se i ranije, sasvim dovoljno hrvatskim biračima.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama