Kameni spoticanja u nemačkoj politici prema Rusiji  | Politika | DW | 07.01.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Kameni spoticanja u nemačkoj politici prema Rusiji 

Za kancelara Olafa Šolca i šeficu diplomatije Analenu Berbok, suočavanje sa Rusijom je prvi veliki spoljnopolitički izazov. Lako je moguće da će ta tema prerasti u prvi veliki problem unutar nove vladajuće koalicije.  

Olaf Šolc i Vladimir Putin

Olaf Šolc i Vladimir Putin

DW.COM

U koalicionom sporazumu Socijaldemokrata (SPD), Zelenih i Liberala (FDP) postoji rečenica koja u teoriji zvuči dobro, ali bi u praksi mogla brzo da se pokaže kao problem: "Nemačka spoljna politika mora biti usklađena između različitih resora vlade, kako bi se povećala koherentnost naših međunarodnih aktivnosti." Drugim rečima to bi značilo: "Želimo da delujemo jedinstveno u geopolitičkom smislu." 

Da li je Severni tok 2 "projekat privatnog sektora"? 

To su lepe želje, ali činjenica je da se mišljenja kancelara Olafa Šolca (SPD) i njegove ministarke spoljnih poslova Analene Berbok (Zeleni) ponekad razilaze. To se dobro vidi na primeru Rusije.

Kao kandidatkinja za kancelarku, u kampanji za savezne izbore, Berbok se protivila puštanju u pogon gasovoda Severni tok 2, kojim bi se ruski gas dopremao u Nemačku i dalje u Evropu. Prema njenom mišljenju, Nemačka bi time u svojoj energetskoj politici postala zavisna od ruskog predsednika Vladimira Putina. Šolc, sa druge strane, taj gasovod smatra "projektom čisto privatnog sektora". 

Nije isključeno da će sada Berbok, kao ministarka spoljnih poslova, morati da podrži stavove koje je odbacivala kao opoziciona političarka. Teško će moći da zaustavi Severni tok 2. Njena poslednja nada je da će puštanje u pogon propasti zbog veta nemačke Savezne agencije za mreže. Ona je objavila da je malo verovatno da bi konačna odluka mogla da bude donesena u prvoj polovini 2022. – trenutno se proverava usklađenost projekta sa odredbama evropskog prava. 

Savezništvo sa Amerikom 

Spor oko gasovoda bi međutim i ranije mogao da eskalira u slučaju zaoštravanja ukrajinske krize. Berbok je o tome razgovarala sa svojim američkim kolegom Entonijem Blinkenom tokom posete Vašingtonu. Na konferenciji za novinare američki političar je naglasio da je dogovoreno "da ćemo zajedno sa našim evropskim partnerima preduzeti efikasne mere ako Rusija bude koristila energiju kao oružje ili ako dođe do daljih agresivnih akcija". 

Jasno upozorenje koje je nemačka ministarka uputila Putinu je i u interesu kancelara Šolca. Retorički se zadržala u okvirima onoga što se uopšteno navodi u koalicionom sporazumu kada je reč o Rusiji: "Zahtevamo hitan prekid pokušaja destabilizacije Ukrajine, nasilja na istoku Ukrajine i nezakonite aneksije Krima." 

Kancelar želi da određuje politiku prema Moskvi 

Niko ne veruje da će Putin poluostrvo koje je anektirao 2014. godine vratiti Ukrajini – mada naravno ni Šolc ni Berbok to ne bi javno rekli. Kako ne bi oslabili svoju poziciju u odnosu na ruskog predsednika, ključna je blisko koordinisana strategija između kancelarskog ureda i Ministarstva spoljnih poslova. Ali pitanje je da li svi to tako vide. 

Tradicionalno dobro umreženi tabloid "Bild" tu blisku koordinisanost naime dovodi u sumnju. Prema njegovim navodima, koje dosada niko nije potvrdio, kancelar želi da vodi glavnu reč kada je u pitanju politika prema Rusiji. Navodno tu pokušava da se ostvari nešto poput „novog početka". U tom kontekstu se planira sastanak Šolca i Putina, verovatno u januaru. 

Ako se ta nagađanja pokažu tačna, to i ne bi bilo veliko iznenađenje. U nemačkom ustavu jasno stoji da "kancelar utvrđuje smernice politike i odgovoran je za njih. U okviru tih smernica, svaki savezni ministar samostalno i na vlastitu odgovornost upravlja svojim područjem." 

"Treba nam nova istočna politika" 

Drugim rečima: Olaf Šolc je šef. Spoljna politika se uvek vodila u kancelarskom uredu, a taj uticaj se još više povećao za vreme vladavine demohrišćanke Angele Merkel od 2005. do 2021. Ona je u 16 godina svog mandata značajno oblikovala imidž Nemačke u svetu.

Njen naslednik, čini se, želi na tim osnovama da nastavi, ali i da postavi nove akcente: "Ono što nam treba je nova istočna politika", rekao je Šolc kao kandidat za kancelara u razgovoru za DW. 

Ukrajina u centru pažnje 

U tom intervjuu Šolc je rekao i šta očekuje od Moskve: prihvatanje činjenice "da će doći do dalje integracije Evrope". Dugoročno, to bi moglo da znači članstvo Ukrajine u EU i NATO. Da Vladimir Putin do toga ne drži mnogo, to je poznato. Ipak, kancelar Šolc se oslanja na doktrinu koja je u vreme kancelara Vilija Branta glasila "promena kroz zbližavanje". 

U odnosu na Rusiju, koalicioni sporazum kaže: "Svesni smo važnosti obimnih i stabilnih odnosa i nastavićemo da im težimo. Spremni smo za konstruktivan dijalog."

Ali, da bi taj dijalog uspeo, Olaf Šolc i Analena Berbok moraju da budu usaglašeni u vezi sa spoljnom politikom. Da li će im to uspeti, uskoro će se videti. 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu