Kako vratiti tamu u noć?

Ulična svetiljka tačno ispred prozora spavaće sobe: Spavanje bez zatvorenih zavesa? Nema šanse. Ali bravu na ulaznim vratima lako je pronaći zahvaljujući svetlu.

Samo ovaj primer pokazuje da je veštačka svetlost ključna za mnoga područja našeg života, ali istovremeno uzrokuje i probleme.

A oko nas ima mnogo veštačke svetlosti, veoma mnogo. Prema nedavnoj studiji iz SAD, globalne emisije svetlosti porasle su za ukupno 16 odsto između 2014. i 2022. godine. Intenzitet veštačke svetlosti takođe je povećan, u proseku za devet odsto.

Zašto je veštačka svetlost štetna?

Neke izvore svetlosti možemo sami da isključimo: računare, mobilne telefone, televizore ili lampe. Druge ne možemo da kontrolišemo – poput ulične rasvete i automobilskih farova, svetla u izlozima, na gradilištima, autobuskim stanicama, parkiralištima, sportskim terenima i stadionima, osvetljenim spomenicima, svetiljkama i lampicama u baštama i na balkonima ili osvetljenim reklamnim površinama.

To je ujedno i jedan od razloga zašto je nastala inicijativa „Berlin bez reklama“.

Ako smo izloženi veštačkoj svetlosti u tolikoj meri da ona remeti prirodni ciklus spavanja i buđenja, to može da promeni našu hormonsku ravnotežu i uzrokuje bolesti metabolizma, poput dijabetesa.

Može doći do povećanja rizika od depresije i gojaznosti. Što je svetlost „hladnija“, odnosno što je više bela i plava, to više imitira dnevnu svetlost – i to više potiskuje hormon melatonin, koji nas zapravo uveče čini umornima.

Kako svetlosno zagađenje šteti našoj životnoj sredini?

Nijedan drugi aspekt životne sredine nije tokom miliona godina ostao tako nepromenjen kao prirodna svetlost Sunca, Meseca i zvezda. Sva živa bića prilagođena su tom ritmu. Više od polovine svih vrsta su noćne životinje. Kako noći postaju sve svetlije, posledice mogu biti kobne.

Ptice selice se orijentišu koristeći prirodno svetlo poput mesečine. Veštačko svetlo ih zbunjuje i odvlači sa ruta, pa lete iscrpljujućim zaobilaznim putevima. Druge ptice ponekad prerano počnu da polažu jaja. Ali kada se pilići izlegnu prerano u godini, često im je na raspolaganju premalo insekata za jelo.

Čak i noćni leteći insekti koriste slabu svetlost zvezda kako bi pronašli hranu i partnere. Ali veštački izvori svetlosti sjaje mnogo jače i neizbežno ih privlače. Međutim, ne mogu se razmnožavati, polagati jaja ili pronaći hranu kod uličnih svetiljki ili lampi.

Noćni leptiri, bube i drugi insekti često kruže oko izvora svetlosti dok se potpuno ne iscrpe i uginu – milijarde njih svake godine. To je kobno u vreme kada populacije insekata dramatično opadaju na mnogim mestima i iz drugih razloga.

S druge strane, noćni sisari kao što su ježevi ili slepi miševi, izbegavaju svetlost i osvetljena područja; previše svetlosti sve više smanjuje njihovo stanište.

A za neke vrste riba veštačko svetlo je nepremostiva prepreka. Ako svetlost sa osvetljenih mostova pada u vodu, na primer, jegulje ne mogu da plivaju kroz takve svetlosne barijere – što je veliki problem tokom mrestovne migracije.

Gde se povećalo svetlosno zagađenje i gde se smanjilo?

Prema pomenutoj američkoj studiji, noćna rasveta posebno je naglo povećana u Aziji. Najznačajnije promene dogodile su se u ekonomski jakim regionima Kine i Indije.

U SAD je zapadna obala posebno postala svetlija zbog rasta privrede i stanovništva u gradskim područjima. Istočna obala i delovi srednjeg zapada, sa druge strane, postali su tamniji. Prema studiji, to se može pripisati padu industrije, manjem broju preduzeća i stanovnika te energetski efikasnijoj rasveti.

Pozitivne vesti stižu iz Evrope: Ovde se intenzitet zračenja smanjio za četiri odsto u poređenju sa 2014. godinom. Istraživači su takođe primetili pad noćnog svetlosnog onečišćenja u mnogim regionima.

Najznačajnije smanjenje zabeleženo je u Francuskoj (33 odsto), a slede Velika Britanija (22 odsto) i Holandija (21 odsto).

Zakonom ponovo učiniti noći tamnijim

Za razliku od SAD, zamračenje u Evropi uglavnom nije uzrokovano ekonomskim padom. Pa u čemu je tajna ovog uspeha?

Pogled na Francusku: Ovde zakoni propisuju da se svetla na poslovnim zgradama, u izlozima prodavnica, ali i na parkiralištima, javnim parkovima i vrtovima moraju ugasiti najkasnije u jedan sat ujutru.

Druge evropske zemlje ranije su objavile rat svetlom noćnom nebu. Na primer, Češka je još 2002. godine donela prvi zakon na svetu o smanjenju svetlosnog zagađenja. Između ostalog, ulična rasveta tamo sme da svetli samo prema dole; u suprotnom se naplaćuju kazne veće od 3.000 evra.

U Sloveniji je 2007. godine donesena uredba o ograničenjima svetlosnog zagađenja. Recimo, količina svetlosti po stanovniku godišnje ne sme da prelazi 50 kilovat-sati. Jasni propisi takođe osiguravaju da ulična rasveta ne obasjava previše jako spavaće sobe.

Fulda: Nemački pionir u borbi protiv veštačkog svetla

U Nemačkoj još uvek ne postoje nacionalno ujednačeni propisi protiv svetlosnog onečišćenja. Međutim, Savezni zakon o zaštiti prirode trenutno se menja kako bi se ono suzbilo.

Savezna pokrajina Baden-Virtemberg već je donela zakone kojima se zabranjuje osvetljavanje pročelja zgrada između 1. aprila i 30. septembra.

Nemački grad Fulda osmislio je mnogo pametnih ideja kada je reč o odnosu prema svetlu. Na primer, umesto reflektora, katedrala u Fuldi već je nekoliko godina osvetljena veoma precizno – pomoću šablona. Pešačke i biciklističke staze van grada osvetljene su samo sa 20 odsto svetlosti. Tek kada neko prođe, detektori pokreta nakratko pojačaju svetla na 100 odsto.

„Zamke za insekte postavljene pre i posle ove mere pokazale su nam da 90 odsto manje insekata ugine na novim svetlima“, izveštava Marsel Sire iz Fuldinog ureda za urbanističko planiranje i razvoj. Taj koncept rasvete sada se postupno sprovodi unutar samog grada – uglavnom kad god je potrebno zameniti uličnu rasvetu. Na taj način gotovo da nema dodatnih troškova, kaže Sire.

Zbog svih tih mera, Fulda je 2019. godine od strane Međunarodnog udruženja za tamno nebo (IDA) proglašena prvim nemačkim „zvezdanim gradom“. Ta nevladina organizacija navodi ukupno jedanaest lokacija u Nemačkoj kao „zvezdani grad“.

Ako volite svice, ugasite svetla u vrtu

Češka, Slovenija i Fulda prednjače u tome: svetlo bi trebalo osvetljavati samo ono što treba da bude osvetljeno – stazu, a ne noćno nebo.

Što je svetlo toplije, to je manje štetno – za nas i naše bližnje. Organizacije za zaštitu prirode preporučuju toplu temperaturu boje od najviše 3.000 kelvina za spoljnu rasvetu.

Svetlo bi takođe trebalo da bude upaljeno samo kada je potrebno. Svetla koja se pale putem detektora pokreta dobra su alternativa stalnom spoljašnjem osvetljenju.

Možda će ovo podstaći više svitaca da posete naše vrtove i parkove. Njihov broj opada širom sveta, a svetlosno zagađenje je glavni razlog za to. I njima je potreban mrak za razmnožavanje. Što je više veštačkog svetla, to manje mužjaci uopšte primećuju ženke koje svetle.

A onaj ko uveče navlači zavese, ne samo da se štiti od spoljašnje svetlosti, već i izbegava uznemiravanje noćnih životinja na otvorenom.