Kako usaglasiti vize i pravo na azil? | Politika | DW | 22.10.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kako usaglasiti vize i pravo na azil?

Da li se za građane nekih zemalja ponovo uvode vize za Šengensku zonu? Ministri unutrašnjih poslova EU će razmotriti predloge da se vizni režim uvede za Srbiju i Makedoniju.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih rekao je ovih dana da bezvizni režim ne sme voditi u zloupotrebu prava na azil. To je samo jedna u nizu sličnih izjava kojima se pripremaju mere zaštite od velikog priliva potražilaca azila iz Srbije i Makedonije. A glavni način zaštite je ponovno uvođenje viza. O njemu će se raspravljati ove nedelje u Luksemburgu na sastanku ministara unutrašnjih poslova EU.

U osnovi prosta računica

Iv Paskuo iz Centra za evropsku politiku kaže da su kriterijumi na osnovu kojih se odlučuje o uvođenju viza relativno jednostavni: broj lica koja podnesu zahtev za azil u zemljama Šengenske zone se uporedi sa brojem onih čiji se zahtevi odbiju. Ako se u nekoj od zemalja pokaže da je razlika između ta dva broja nesrazmerno velika, ta zemlja najpre stupa u dijalog sa zemljom iz koje dolaze potražioci azila. A posle toga se ponovo uvode i vize.

Zahtevi moraju biti razmotreni

No, u kakvom odnosu je taj postupak sa Zajedničkim evropskim sistemom azila koji treba da stupi na snagu do kraja ove godine? „Mora se napraviti razlika između odredbi o pravu na azil i odredbi o slobodi putovanja i migracija“, kaže Iv Paskuo. „Odredbe o bezviznom režimu mogu biti dopunjene privremenim uvođenjem viza. Ali, to ne oslobađa države-članice obaveze pridržavanja odredbi o zaštiti potražilaca azila. Ako neko iz neke balkanske zemlje traži azil jer u svojoj zemlji mora da strahuje za svoj život, država u koju je došao mora da ispita da li je to zaista tako“.

Vizni režim onemogućavanje zaštite?

Doduše, može se desiti da upravo ograničavanje slobode putovanja ugrozi pravo na azil, upozorava Anelize Baldačini iz organizacije Amnesti internešnal. Ona, baš kao i mnoge organizacije za zaštitu izbeglica, kaže da bi ukidanje viza moglo da ugrozi upravo mnogobrojne Rome iz Srbije i Makedonije: „Mi strahujemo da ovo ukidanje viza ima pre svega za cilj da spreči etničke manjine da slobodno putuju. One su ugrožene u zemljama u kojima žive, tamo su žrtve diskriminacije i moguće je da bi ti ljudi ovde imali pravo na azil.“

Počelo sa Arapskim prolećem

Diskusija koja će se voditi u Luksemburgu odnosi se na zemlje tzv. Šengenskog prostora kome pripada većina zemalja EU, ali ne i Velika Britanija, Irska, Kipar, Rumunija i Bugarska. S druge strane, u Šengenskom prostoru su i neke zemlje koje nisu članice Evropske unije: Island, Švajcarska, Lihtenštajn i Norveška. Raspravama o klauzulama kojima bi se omogućilo ponovno uvođenje viza za građane nekih zemalja počela je 2011. povodom dolaska ogromnog brija tuniskih izbeglica u Italiju.

Autori: Kristijan Valc / Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević