Kako ukloniti otrovnu živu iz prometa? | Mozaik | DW | 16.05.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kako ukloniti otrovnu živu iz prometa?

Čini se da je živa svuda oko nas. Otrovni metal je u štedljivim sijalicama i plombama, ali i u elektronskim komponentama, baterijama i otpadnim vodama. Oslobađanje od žive pravi je tehnološki podvig.

Quecksilber auf glatter Fläche Symbolbild Fotolia

Quecksilber auf glatter Fläche Symbolbild Fotolia

Živa je podmukao otrov. Ona dospeva u ljudska tela i skuplja se u krvi, tkivima i kostima. Ovaj metal je u prometu u mnogim tržištima, iako je poznato da je veoma opasan. Johan Flasbart, predsednik saveznog zavoda za zaštitu okoline u Nemačkoj, nedavno je izbliza posmatrao uobičajene metode recikliranja u Indiji. „To je bila potresna slika“ kaže Flasbart. "Tamo vidite uglavnom decu po stanovima i kućama kako ručno razmontiraju računare, druge električne uređaje i lampe - bez ikakve predstave o riziku po zdravlje."

Izazovi recikliranja

Quecksilber Recycling, sauberes Glas Jochen Flasbarth, Präsident des Bundesumweltamtes, hält eine Flasche mit einem Kilogramm Quecksilber in der Hand. Das entspricht der menge, die in einer halben Million Energiesparlampen enthalten ist. (Foto: DW/ Fabian Schmidt)

Kilogram žive nalazi se u pola miliona štedljivih sijalica

Evropska unija je u martu 2011 stavila zabranu na uvoz žive, da bi zaštitila svoje građane. Unutar EU, živa se sada mora učiniti neškodljivom za prirodnu sredinu. Kako to funkcioniše, pokazuje najveća firma za reciklažu fluoroscentnih sijalica u Nemačkoj, DELA iz Esena. Tamo se kamionima dovoze lampe iz gradskih deponija. Duže neonke prevoze se u paletama, male sijalice u kavezima. U Esen stiže otpad i iz drugih evropskih zemalja – oko 40 posto sijalica potiču van Nemačke.

Stare lampe se viljuškarima odvoze u specijalne pogone za lomljenje stakla, u kojima vlada stalan pritisak. Ako se pojave isparenja žive, biće odmah usisana. Pored toga, radnike štiti i filter za vazduh. Izmrvljene lampe se zatim polažu u silos. Odatle će se samleveni materijal meriti i ubacivati u sistem za pranje – oko dve tone svakog sata. “Tamo se samlevene lampe oslobađaju od fluoroscentnog praha, dok ih ispiramo čistom vodom”, objašnjava šef smene u DELA Kristijan Bonman.

Perionica za lampe

Bildüberschrift: Quecksilber Recycling, Kunst aus Quecksilber Zinoba Bildbeschreibung: Ein Bild, welches aus Quecksilber-Zinoba gemalt wurde. Das Gemälde hängt bei der Firma DELA in Dorsten (Foto: DW/ Fabian Schmidt)

Umetnost od žive

Čisto staklo za sijalice otkupiće ponovo proizvođači lampi. I metalni delovi iz lampi vraćaju se u industriju. Ono što preostaje je beli otpad. On sadrži vredni prah, koji se sastoji od elemenata Itrijuma i Europijuma – i otrovnu živu.

Da bi odvojili dragoceni prah sijalica, inženjeri pakuju otpad u posebnu vakuumsku mašinu za sušenje u susednom pogonu. Ona funkcioniše po principu mašine za sušenje veša sa priključenim aparatom za destilaciju – čim se otpad osuši, biće usisan i zagrejan na 370 stepeni. Na toj temperaturi živa isparava. Kao u fabrici alkoholnih pića, isparenja žive se skupljaju u kondenzatoru i u mehurima izlaze napolje. Odavde sa jedne strane izlazi čista živa, sa druge strane neškodljivi prah, koji proizvođači sijalica mogu ponovo da koriste.

Rotaciona peć za industrijski otpad

Pored perionice za lampe radi i rotaciona peć – horizontalni cilindar, koji je visok dobra tri metra i oko dva puta toliko dug. U njemu se prerađuju sve vrste živinih materijala. To uključuje visoko opterećene industrijske filtere, katalizatore, zagađenu zemlju i šut.

Oslobađanje od žive postiže se zagrevanjem otpada na 550 do 850 stepeni. Na toj temperaturi živa isparava i prenosi se dalje odvodom za gasove. Gas prolazi kroz više stadijuma čišćenja: prvo je pranje vodom, čime se naglo hladi. Isparenja žive se kondenzuju i ispadaju.

U slučaju da ima još žive u izduvnim gasovima, tu je električni filter koji prikuplja jone žive. I na kraju, ispiranje vodom. Kao i kod recikliranja lampi, i ovde ostaje otpad. Osim žive on sadrži vredne metale, na primer molibden.

Zbog sumpora živa postaje neškodljiva

Na kraju preostaje samo čista tečna živa. Da ne bi ponovo ušla u prirodnu sredinu, mora se učiniti bezbednom. „Živu stabilizujemo kroz dodatak sumpora, i tako dobijamo živin sulfid“, objašnjava inženjer Ulrih Auguštat. Ovo jedinjenje se ranije u narodu zvalo „cinober.“ To je vatreno crvena boja, koju su koristili umetnici.

„Budući da su ta gospoda živela veoma dugo, to je dokaz da živa nije toliko opasna u živinom sulfidu,“ kaže Auguštat. Jedinjenje je hemijski stabilno i neotrovno za prirodu. Tek tada ovaj metal može da se skladišti trajno i bezbedno, ispod zemlje.

Autori: Fabijan Šmit / Darko Janjević

Odg. urednica: Ivana Ivanović