Kako se zaštititi od poplava? | Mozaik | DW | 07.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kako se zaštititi od poplava?

Poplave koje su ovih dana pogodile velike delove Nemaöke mnoge su podsetile na 2002. godinu koja je ostala upamćena kao godina „poplava veka“. Šta je za ovih 11 godina urađeno po pitanju zaštite?

Zbog jakih kiša, nabujale su reka Laba (nem. Elba) i njene pritoke. Do tada neviđena količina vodene mase poplavila je istok Nemačke. Prva poplava veka, koja je zabeležena 2002. godine, našla se visoko na dnevnom redu, kako društva tako i političara. Ipak, sećanje na tu katastrofu vremenom je izbledelo, kaže Andreas Šuman, profesor vodoprivrede na Rurskom univerzitetu u Bohumu. „Naša svest o opasnosti od poplava i dalje je na neverovatno niskom nivou“.

Problem predstavlja to što se ljudi naseljavaju sve bliže rekama – to je slučaj gotovo svuda po Nemačkoj. „U priobalju ne bi smelo da se gradi“, uporno ponavlja Šuman. Oni koji se na to odluče zaboravljaju na rizik od poplava, previše se oslanjaju na tehničke mere zaštite i računaju da su nasipi dovoljno visoki i stabilni.

Visina nasipa – mera visine svesti o opasnosti

Akcija spasavanja

Akcija spasavanja

„Dobili smo mnogo novca“, kaže poslanik u skupštini Saksonije i ekspert za zaštitu životne sredine Andreas Hajnc odgovarajući na pitanje šta je proteklih godina u njegovoj saveznoj državi urađeno po pitanju zaštite od poplava. Saksonija se nalazi na jugoistoku Nemačke i tokom katastrofalnih poplava 2002. godine, bila je najviše pogođena. I na šta je taj novac otišao? Hajnc odgovara da je reč pre svega o tehničkim merama zaštite kao što su ojačavanje nasipa i povećanje zapremine prelivnih korita koja primaju u sebe vodu u slučaju visokih vodostaja. Situacija je bolja, smatra Andreas Hajnc, nedostaci su uočeni i mere zaštite poboljšane. Ali, podseća on, „ne postoji apsolutna zaštita od poplava. Kada je reč o tehničkim merama zaštite, uvek se mora voditi računa o tome, šta ako one ne pomognu?“

Za Vinfrida Likinga, eksperta za poplave pri Udruženju za zaštitu prirode BUND, najvažnije je pitanje kako što više smanjiti opasnost od poplava. Nakon 2002. godine, tadašnja vlada Nemačke je na posebno organizovanoj konferenciji proklamovala sledeći moto: „Dati rekama više prostora“. Ideja je bila da se, povećanjem površine na koju voda može da se izlije, dođe do nižeg nivoa reke i to tako što se nasipi podižu na većoj udaljenosti od obale. „Po tom pitanju, nažalost, nije mnogo toga urađeno“, ukazuje Liking. Na Labi je, recimo, napravljeno samo jedno prelivno korito, delimično i zbog velikog pritiska od strane društava za zaštitu prirode.

Mesto za reku, a ne za ljude

Podizanje nasipa

Podizanje nasipa

Ipak, takvo proširenje priobalja je mamutski projekat koji ne može biti izveden od danas do sutra. Generacijama su ljudi podizali nasipe sve bliže rekama. „To se ne može uraditi za deset godina“, priznaje i Liking. Čak i samo planiranje takvih projekata je dovoljno komplikovano jer mere zaštite od poplava u koliziji su sa nekim drugim interesima: poljoprivrednici ne žele da se odreknu svojih njiva, vlasnici kuća na obali ne bi da ih napuste, opštine strahuju da bi se to negativno odrazilo na njihov razvoj… Mnogo je toga protiv projekta da se rekama da dovoljno prostora. „Svi kažu: uradite to, ali ne kod nas“, ljuti se Vinfrid Liking.

I poslanik u skupštini Saksonije Andreas Hajnc može o tome mnogo toga da ispriča. On uočava da, kako bledi sećanje na poplave iz 2002, tako ima i sve manje razumevanja za mere zaštite. Protiv takvih mera bune se baš oni zbog kojih se te mere i sprovode. „Ima onih koji su potencijalno ugroženi, a koji kažu: 'Neću nikakv viši nasip, jer će mi on zakloniti pogled'“, uzdiše taj demohrišćanski političar.

Laba je poplavila okolne kuće

Laba je poplavila okolne kuće

Poplava će biti čak i ako bi se političari i građani međusobno složili oko mera zaštite. Sve dok ljudi budu zidali na rekama, dotle će biti i štete od poplava. „Sa svakim povećanjem vodostaja uočavamo nova slaba mesta u odbrani jer se svaki od tih događaja međusobno razlikuje. Što duže pratimo ekstremne vremenske prilike, to više učimo o riziku od prirodnih katastrofa“, objašnjava Andreas Šuman sa Rurskog univerziteta u Bohumu. To znači da je zaštita od poplava u Nemačkoj, ali i u celom svetu, posao koji se ne može okončati. „Mi smo u konstantnom sukobu sa prirodom, koja nam se suprotstavlja uvek novim i novim scenarijima.“ Naša je stvar koliko ćemo brzo biti u stanju da to naučimo.

Autori: Dijana Pesler
Odgovorni urednik: Ivan Đerković