Kako sankcionisati neposlušnu članicu EU? | Evropa | DW | 12.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kako sankcionisati neposlušnu članicu EU?

Borba za vlast između rumunskog premijera Viktora Ponta i predsednika Trajana Baseskua, kojem preti smena sa predsedničke funkcije, našla se i na dnevnom redu u Briselu. Kako dovesti u red Rumuniju?

U Brisel je u sredu (11.7.) doputovao rumunski premijer Viktor Ponte. On će se sastati sa predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom a već je razgovarao sa predsednikom Evropskog parlamenta Martinom Šulcom (fotografija gore). Međutim, iako su nezadovoljni politikom sadašnjeg premijera, odgovorni u Briselu nemaju mnogo pre svega pravnih mogućnosti da nešto konkretno preduzmu. Ostaje im jedino član 7 Evropskog sporazuma, koji Evropskoj uniji nudi mogućnost drastičnog sankcionisanja pojedinačnih zemalja članica: od zaustavljanja priliva novčane pomoći pa do oduzimanja glasa prilikom donošenja odluka u Savet Evropske unije.

Glasanje protiv Baseskua u rumunskom parlamentu

Glasanje protiv Baseskua u rumunskom parlamentu



Pretpostavka je da šefovi država i vlada EU sa većinom od četiri petine glasova utvrde da postoji „nedvosmislena opasnost kršenja osnovnih vrednosti EU“ od strane jedne od članica. Od uvođenja 2000. godine, taj član Evropskog sporazuma nikada nije primenjivan. Razlog je opravdan, jer je član 7 „vrlo snažan instrumenat“, objašnjava stručnjak za međunarodno pravo Frank Šorkopf sa univerziteta u Getingenu. Osim toga, dodaje on, „EU baš i ne teži da zvanično objavi da je jedna od njenih članica tako posrnula“.

Proces o kršenju sporazuma jedva moguć

Zato je Evropska komisija u slučaju Mađarske početkom godine iskoristila drugi instrumenat. Mađarska je donela niz spornih zakona i po članu 258 Sporazuma o načinu rada EU, pred Evropskim sudom pokrenula proces protiv te zemlje zbog kršenja Sporazuma. U slučaju Rumunije bilo bi krajnje teško primeniti istu metodu, ukazuje Šorkopf za DW. „Ne može se tužbom za povredu Sporazuma po članu 258 utvrditi da je razrešenje predsednika Rumunije bilo u suprotnosti sa načinom rada i pravilima Evropske unije.



Tužba pada i po osnovu kompetencija. Izbor predsednika Rumunije nema apsolutno ništa zajedničko sa EU, izuzev ako se time teško i trajno krše načela demokratije, a onda smo opet u domenu famoznog člana 7, dodaje Šorkop. „Tako da će Evropskoj uniji za početak na raspolaganju biti samo ’mekši’ instrumenti. Javnim apelima i diplomatskim okretanjem leđa problematična zemlja, u ovom slučaju Rumunija, stavlja se na stub srama. U Briselu se nadaju da će pritisak javnosti dovesti do osvešćenja rumunskih čelnika i povratka na zajedničke vrednosti Evropske unije.

Autor: Ole Kemper / Jasmina Roze
Odgovorni urednik: Ivan Đerković