Kako reći imigrantima da su dobrodošli? | Evropa | DW | 11.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kako reći imigrantima da su dobrodošli?

Pojam integracije u Nemačkoj je na lošem glasu. Vreme je da se to promeni, zahtevaju stručnjaci za migraciju i predlažu ideje budućoj saveznoj vladi. Jedna od ideja je i Ministarstvo za integraciju.

„Kada nekome čija porodica već tri generacije živi u Nemačkoj, kažete: pa integrišite se moliću lepo – to je čista uvreda“, smatra berlinski teoretičar migracije Klaus Bade. Najkasnije od kada su 50-ih došli i ostali gastarbajteri iz Italije, Španije ili Turske, Nemačka je zemlja useljenika. Svaki peti Nemac ima migrantsku pozadinu. Uprkos tome: pojmu integracija pripisuje se nešto negativno. Integracija ima prizvuk problema, nerešivih protivrečnosti, jednog „da, ali…“

Ta negativna konotacija možda ima veze s tim da je politika integracije pre svega u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova. Tamo se zapravo staraju o bezbednosti i redu, suzbijanju levičarskih, desničarskih i islamističkih opasnosti. Vrlo malo se radi o tome da se ljudi s migrantskom pozadinom kvalifikovano obrazuju, da im se omoguće dobri poslovi i da se uključe u socijalni i kulturni život.

Opunomoćenica za pitanja integracije Marija Bemer već dugo se zalaže za osnivanje saveznog Ministarstva za integraciju

Opunomoćenica za pitanja integracije Marija Bemer već dugo se zalaže za osnivanje saveznog Ministarstva za integraciju

To mora da se promeni, zahteva Klaus Bade. „Integraciona politika danas više nije socijalna terapija za ljude sa migrantskom pozadinom, već participativno-orijentisana društvena politika za sve“, kaže on. U otvorenom pismu, zajedno sa drugim naučnicima Saveta za migraciju, on poziva saveznu vladu da okrene novi list u integracionoj politici.

Prava zbrka u integracionoj politici

Kod njih najviši prioritet ima reforma nadležnih organa. Oni pre svega zahtevaju zasebno, nadresorno Ministarstvo za integraciju, nadležno za sva migrantska pitanja o stanovništvu, privredi, društvu i kulturi. Jer, u Nemačkoj u oblasti integracije vlada prava „zbrka kompetencija“. Za kurseve integracije nadležan je Savezni ured za migraciju i izbeglice, za radnu migraciju Ministarstvo rada, a za dobijanje viza ministar spoljnih poslova. Tu još postoji i opunomoćenik za pitanja integracije, čija je funkcija pretežno simboličkog karaktera.

Ideja o zasebnom Ministarstvu za integraciju nije nova. Opunomoćenica za pitanja integracije Marija Bemer za to se već dugo zalaže. Ali tokom koalicionih pregovora 2009. između Demohrišćana i Liberala, ideja nije prošla. Kako pretpostavljaju migrantska udruženja, tome su se pre svega protivili liberali. Na parlamentarnim izborima u septembru 2013, ta stranka nije osvojila dovoljno glasova, i zato više neće biti deo nove vlade. Mehmet Tanriverdi, šef Savezne radne grupe imigrantskih udruženja, vidi dobre šanse za formiranje posebnog Ministarstva za pitanja integracije, jer socijaldemokrate i stranka Zelenih tu ideju podržavaju.

Nemačka savezna zemlja Baden-Virtemberg već ima zasebno Ministarstvo za integraciju. U Donjoj Saksoniji, Severnoj Rajni Vestafaliji, Hesenu i Rajnland-Pfalcu postoje ministarstva koja se staraju i o integraciji. To bi bilo zamislivo i na saveznom nivou.

Predsednik Turske zajednice u Nemačkoj Kenan Kolat zalaže se da se umesto reči integracija, koristi reč participacija, jer označava društveno učešće u svim oblastima.

Predsednik Turske zajednice u Nemačkoj Kenan Kolat zalaže se da se umesto reči integracija, koristi reč participacija, jer označava društveno učešće u svim oblastima.

Participacija umesto integracije

Imenovanje saveznog ministra za pitanja integracije mogao bi da bude važan signal – on ne bi morao neizostavno da ima migrantsku pozadinu, kaže Kenan Kolat, predsednik Turske zajednice u Nemačkoj. „Posebno je važno da se o toj temi na pravi način komunicira u javnosti, a posebno među većinskim stanovništvom.“ Kolat bi, umesto reči integracija, koristio reč participacija, jer označava društveno učešće u svim oblastima.

Da bi se integracija shvatila kao šansa, a ne problem, potrebno je mnogo više od reformi na političkom nivou. „Ne treba stvarati iluzije. Sa novim institucijama ne stvara se odmah i nova politika“, kaže Klaus Bade. „Kada govorimo o drugačijoj klimi, o kulturi dobrodošlice, radi se o tome da svi ljudi mogu slično da učestvuju u kreiranju države“. Bade sažeto govori o „većem kontaktu s realnošću“. Dakle, „nisu nam potrebni multukulturna romantika i ulepšavanje, već reforme u glavama političara“.

Jedno je u svakom slučaju jasno: Ako želi da ima pod kontrolom demografsku promenu, Nemačkoj su potrebni doseljenici i strana radna snaga. Već sada se marljivo traga za negovateljima i inženjerima iz država koje su u krizi. Za razliku od njihovih dedova, ti migranti dolaze sa diplomama. A da li će rado ostati? To će zavisiti od promene imidža u integracionoj politici.

Autorke: Vera Kern / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković