Kako pronaći pravi posao? | Mozaik | DW | 31.03.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kako pronaći pravi posao?

Da li oglase za posao tražite u novinama? To je staromodno. Danas se radno mesto traži preko interneta. Ali često se ni na taj način ne nađe nešto što odgovara onima koji su u potrazi. Jedna firma to želi da promeni.

Centar Berlina, kvart Berlin-mite u glavnom gradu nemačke je živ i u trendu. U blizini trza Rozentaler plac posećujemo Robina Haka (naslovna fotografija: drugi s leva). Taj 28-godišnjak je jedan od četiri šefa firme „Džobspoting“ (Jobspotting). On je u firmi ono što se nekada zvalo „komercijalista“. Ostala trojica osnivača firme dugo godina su radili u „Guglu“. Oni su visokospecijalizovani programeri koji žele da naprave revoluciju kada je reč o traganju za poslom preko interneta. Oni od toga žele da naprave ono što su „Pandora“, „Spotifaj“ ili „Netfliks“ već uradili kada je reč o muzici, odnosno filmovima – da svojim korisnicima preporučuju samo ono što bi moglo da ih interesuje.

IT i marketing za početak

Upravo to „Džobspoting“ nudi od početka ove godine. Njegov internet-pretraživač ima pristup na oko 200.000 konkursa za posao u Nemačkoj i Engleskoj, i to pre svega kada je reč o IT-u i marketingu. „Tu je potražnja najveća“, kaže Robin Hak. Ako stvari budu funkcionisale kako treba, u ponudi će se naći i akademska zanimanja s područja infrastrukture, dakle mašinstva i građevine, a nakon toga i iz sveta finansija. Geografski bi ponuda trebalo da se proširi na područje čitave Evrope i SAD.

„Džobspoting“ sarađuje sa klasičnim internet-portalima na kojima se objavljuju konkursi za radna mesta poput „Monstera“, „Ksinga“ ili „Stepstouna“. Kada neko preduzeće kod njih „aktivira“ oglas, pretraživač „Džobspotinga“ analizira tekst oglasa, klasifikuje ga i upoređuje s profilima sopstvenih korisnika. Neki portali već su pokušali da to primene u praksi, ali nisu uspeli. „Tehnološki je to veoma zahtevno jer tekstovi moraju da se semantičkom pretragom u potpunosti pročešljaju“, objašnjava Hak.

Mitglieder des Startups Jobspotting

Osnivači firme „Džobspoting“

30.000 sposobnosti

U pomoć su pozvani i klijenti. Potrebno je da korisnici svoj profil definišu što je moguće preciznije. Imaju izbor od oko 30.000 „sposobnosti“, koje su i međusobno povezane. „To je poput ogromne karte. Potrebno je objasniti da je znanje i iskustvo u internet-marketingu bliže klasičnom marketingu nego znanju nekog programskog jezika“, objašnjava Hak. Potrebno je, naravno, ubaciti i podatke o radnom iskustvu i gde bi trebalo da se nalazi odgovarajuće radno mesto.

Program „uči“ u zavisnosti od toga da li korisnik koji traži posao prihvati ili odbije neku ponudu, a sve to zahvaljujući algoritmu koji je već patentiran i koji njegovi izumitelji žele da usavrše. Zaštita podataka pritom uopšte nije relevantna, kaže Haak. „Mi imamo samo i-mejl adresu tih ljudi i ne znamo ni gde oni žive, niti šta rade. Gotovo da se može reći da su svi naši profili anonimni.“

Rast, rast, rast…

Na pitanje da li se boje da će neko da „kopira“ njihovu tehnologiju, Hak se samo smeška: „Kada bi pet stvarno dobrih programera radilo na onome što mi upravo radimo, onda bi im bila potrebna najmanje 24 meseca, ali samo ako bi znali šta i kako bi trebalo to da naprave. To je veoma, veoma teško.“

A dve godine su u svetu internet-startap firmi čitava večnost. Tu važe drugačiji zakoni od onih u svetu klasičnih preduzeća. Jedan od njih glasi da trenutno nikoga nije briga da li je „Džobspoting“ uopšte profitabilan. Jedino je važno da firma raste i da postaje sve poznatija. Nešto se i zaradi, portali kao što su monster.de plaćaju 25 centi za svaki klik, odnosno za svakog klijenta. „Džobspoting“ na svakom korisniku zaradi samo par evra, računa Robin Haak. „Ali kad imam 100.000 korisnika, onda se već nakon nekoliko mjeseci radi možda o 600.000 evra.“

Timski rad

U prva dva meseca „Džobspoting“ je dobio poverenje 20.000 korisnika. Mlada firma od toga još ne može da preživi. Plate za devetoro zaposlenih isplaćuju se iz 400.000 dolara kapitala koji je prikupljen kod par Business Angelsa. Četvorica osnivača žive praktično od ušteđevina. A one se polako „tope“.

„U sledećem krugu pregovora o finansiranju voleo bih da eventualno dobijem 500 evra neto više – to bi bilo kul“, sa uzdahom otkriva Hak i smeje se. Sledeća runda pregovora zakazana je za leto. Plan je da se prikupi dva miliona evra. „Na početku rada nekog tehnološkog preduzeća sav novac ide za osoblje. Važno je imati najbolje ljude!“

Büro des Startups Jobspotting

Kancelarije nove firme su na petom spratu zgrade u kojoj nema lifta - tako se održava kondicija

A njih ne zanima samo plata. Važna je, kaže Hak i prijateljska atmosfera i izazov da se radi na rešavanje kul zadataka. Jezik na kojem se sporazumeva međunarodni tim je engleski. Dva čoveka su iz Poljske, jedan iz Španije. Jedan od osnivača je napola Iranac, a odrastao je u Švedskoj. On svakog ponedeljka kuva za ekipu, a svake srede se o trošku firme ide na ručak u restoran. Važno je i to da je radno vreme apsolutno fleksibilno. Svako može da dođe i da ode sa posla kad god želi. Svako može da radi i od kuće. Hijerarhije praktično nema. Svako je deo tima i svako je odgovoran za uspeh tima.

Prodaja (za sada) nije planirana

Svaka tri meseca tim razgovara i postavlja ciljeve za budućnost. Oni nisu povezani s podsticajima kao što su više novca i slično. „Mi radimo kao kod 'Gugla', pokušavamo da ostvarimo ciljeve koje ionako ne možemo da ostvarimo. Probaš to za sebe i onda vidiš kako se s tim nosiš“, kaže Hak i dodaje da oni koji sebi postavljaju samo ostvarljive ciljeve, ne postavljaju dovoljno velike izazove. Ipak, priznaje da nije dobro ni to da se nijedan cilj ne ostvari.

Kad se radi o četvorici osnivača firme, onda njihov cilj definitivno nije da „Džobspoting“ u dogledno vreme prodaju, kao što je to često slučaj kod sličnih preduzeća. „Da“, priznaje Hak, „kada bi ponuda bila 'neverovatno visoka', onda bismo naravno o njoj razmislili“. Ali za sada su dobili samo ponudu jednog investitora koji je hteo da uloži novac i učestvuje u donošenju odluka. U tom slučaju, Hak i njegove kolege spremni su za razgovor.

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.