Kako potrošiti bilion evra?

Budžet sadrži dobro poznate stavke poput poljoprivrede, zaposlenja ili regionalnih podsticaja ali i projekte koji proširuju uobičajene okvire. Među njih spada i Connecting Europe Facility (CEF) za koji je predviđeno 40 milijardi evra. Ovim novcem bi se, takoreći nadresorno, finansirali projekti za bolje energetsko i transportno povezivanje kao i ulaganje u širokopojasne internet mreže i to u najudaljenijim i najzabitijim područjima Evropske unije. „Radi se zapravo o jačanju konkurentnosti Europe, osiguranju radnih mesta i privrednog rasta“, objašnjava Rajan Hit, portparol evropske poverenice Neli Krus, zadužene za projekt Digital Agenda.

Koliko je na globalnom tržištu važno ulaganje u širokopojasne mreže pokazuje primer Kine koja je samo prošle godine brzi internet uvela u 36 miliona domaćinstava, što je više od svih internet konekcija uvedenih u Evropi. CEF zemljama Evropske unije omogućuje širenje internet mreže uz pomoć povoljnih kredita. Trenutno se planira i proširenje energetske mreže. Koliko će na kraju za smele projekte biti odobreno, zavisi od ishoda pregovora na samitu EU.

Dugotrajno planiranje

Hoće li dogovor Evropskog veća, dakle skupa šefova država i vlada, uskoro biti postignut – na to se pitanje još uvek ne može sa sigurnošću odgovoriti. Poslednji pokušaj dogovora u novembru prošle godine je propao jer zemlje članice koje u budžet uplaćuju više nego što iz njega dobijaju nisu bile zadovoljne, kako kažu, ekspanzivnim budžetom. Budžet Unije se finansira iz različitih izvora. S jedne strane su to prihodi od carina i poreza na dodatu vrednost, a s druge – i taj deo je najveći – u pitanju su direktne uplate zemalja članica. Ali na dugoročni finansijski plan ne treba gledati kao na klasični državni budžet nego se zapravo radi o gornjoj granici izdavanja za pojedina područja.

To je važno, ne samo zbog skupih i velikih projekata poput onih povezanih s saobraćajnom infrastrukturom, nego i za područja poput nauke, koja zavisi od dugotrajnog finansiranja i planiranja. Jedan od takvih naučnih projekata je i Horizon 2020 težak 80 milijardi evra. „Naučnicima je važno da se oslone na dugotrajnu finansijsku podršku“, kaže Hit. Pri tom je, pogotovo kad su nauka i istraživanje u pitanju, važno da se ne gleda u prvom redu na isplativost ulaganja. „Svaki uloženi cent u nauku je dobro uloženi cent“, poručuje Hit iz Evropske komisije.

Dogovor izgledan?

Ali ne radi se samo o tome ko koliko uplaćuje nego i kuda taj novac odlazi. Sektor poljoprivrede i poljoprivrednog razvoja tradicionalno guta najviše novca. Najžešći borci za to da tako i ostane su Francuska i  južnoevropske zemlje. Znači li to da su poljoprivredni i regionalni fondovi nedodirljivi i da će se štedeti na nauci i infrastrukturi? Rajan Hit izbegava direktan odgovor. „Naravno da je naivno očekivati da će budžet biti prihvaćen onakvim kakvog ga predloži Komisija. Svesni smo da će biti mnogih promena i da se pri tom ne može izbeći konkurentsko razmišljanje između predstavnika pojedinih resora“, kaže Hit. Uprkos tome vlada uverenje da će krajem sedmice EU napokon dobiti svoj dugoročni finansijski okvir. U Briselu se veruje da će borba biti oštra, ali da će se okončati dogovorom zemalja članica.

Autori: Dafne Graftvol / Nenad Krajcer
Odg. urednik: Nemanja Rujević