Kako oterati plastiku iz mora? | Mozaik | DW | 16.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kako oterati plastiku iz mora?

Njihova upotreba traje prosečno samo 25 minuta. Ali njihova razgradnja 500 godina. Zbog plastičnih kesa naša životna okolina se menja zauvek. Kako zaustaviti pohod plastične pošasti.

Mnogima je poznat taj osećaj: leto je, plaža, vreme se provodi brčkajući se u plićaku. Odjednom se nešto uhvati oko noge. Nakon paničnog pokreta se s olakšanjem shvati da se ne radi o meduzi, lignji ili nekom drugom žitelju mora nego o bačenoj plastičnoj kesi. Ali ona nije nimalo bezopasna. Naučnici procenjuju da morima i okeanima trenutno pluta 100 do 150 miliona tona plastičnog otpada. Svake godine ta zastrašujuća brojka se poveća za 6,5 miliona. Najopasniji su sićušni delovi plastike koji se ne razgrađuju. Oni ulaze u morske organizme, a preko hrane i u ljude.

Plastika i u hrani

Nije meduza nego plastična kesa

Nije meduza nego plastična kesa

Na jednoj međunarodnoj konferenciji o zaštiti mora, koja je prošle sedmice održana u Berlinu, donesena je rezolucija kojom se od evropskih političara traži smanjenje količine otpada u evropskim morima za 50 odsto do 2020. Manifest pod nazivom „More bez plastike“ predat je nemačkom ministru za zaštitu okoline Petru Altmajeru. Osim plastičnih kesa, najveći problem predstavljaju sićušne kuglice od plastike koje se nalaze u mnogim kozmetičkim i higijenskim sredstvima, poput gela za tuširanje. Ta vrsta plastike prolazi i kroz najfinije filtere za čišćenje otpadnih voda i završava u morima i rekama.

Ostali plastični otpad iz Evrope u mora dolazi preko otvorenih deponija za smeće. U ostatku sveta, plastika se jednostavno baca u more. Tome treba dodati i plastične mreže koje, nakon radnog veka, ribari često jednostavno bacaju sa broda. Plastika je već odavno postala i vidljivi i nevidljivi sastojak mora. „Plastika je svuda, i u ulovu namenjenom za ljudsku ishranu“, kaže Kim Detlof iz Organizacije za zaštitu okoline NABU.

U Africi bez kesa

Prvi korak bi bio, kako kažu u organizacijama za zaštitu okoline, izvršiti pritisak na potrošače da više ne kupuju plastične kese. U nekim evropskim zemljama se ta praksa već odavno sprovodi. U Irskoj gde se svaka kesa naplaćuje, potrošnja je pala za 90 odsto. Irci godišnje potroše samo 18 kesa. Poređenja radi, Nemci godišnje upotrebe 71, a Bugari čak 421 plastičnu kesu po glavi stanovnika. Zanimljivo je da se sa savesnim odnosom prema plastičnim kesama dalje otišlo u nekim afričkim zemljama nego u Evropi. U Ugandi i Keniji, kese od tanke plastike potpuno su zabranjene, a one deblje su prilično skupe. U Tanzaniji, Bangladešu i Butanu plastične kese su potpuno zabranjene.

Za organizacije za zaštitu okoline stvar je jasna: izlaz je jedino u drastičnom smanjenju potrošnje plastike. Počevši od kesa, preko ambalaže, pa sve do proizvoda koji će biti namenjeni višekratnoj upotrebi. Ipak, Udruženje trgovaca Nemačke (HDE) sumnjičavo je po pitanju ciljeva smanjenja potrošnje plastičnog otpada. Ono smatra da bi poskupljenje plastične ambalaže sa sobom donelo samo negativne efekte bez garancija da bi se potrošnja plastičnih kesa zaista i smanjila.

Autori: Štefani Hepner / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković