Kako je sada migrantima koji su bili u Vučjaku? | Politika | DW | 14.12.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Balkanska ruta

Kako je sada migrantima koji su bili u Vučjaku?

Centri Ušivak i Blažuj u Kantonu Sarajevo još nisu adekvatno opremljeni za migranate koji su tu prebačeni iz Vučjaka. U program podrške uključio se i nemački THW. Migranti kažu da će ovde „samo prezimiti“.

Abdul Rauf odmara se na stepeništu Crkve Svetog Josipa na Marijin Dvoru u Sarajevu. Na obližnjoj raskrsnici prodaje papirne maramice, a zaradu želi poslati kćerki i ženi u Pakistan. Nada se da će za njih moći učiniti više kada jednog dana stigne u Italiju. Pokazuje fotografiju dvogodišnjeg deteta

Abdul pokazuje sliku svog deteta

Abdul pokazuje sliku svog deteta

. „Dva puta sam išao u Bihać i dva puta su me vraćali. Jednom sam došao i do Slovenije, ali su me graničari uhvatili blizu italijanske granice. Vratili su me u Hrvatsku, a tamo su me tukli i vratili u BiH", priča Rauf. Sada je ponovo u Ušivku kod Hadžića i čeka novu priliku.

„Kamp Ušivak bio je dobro mesto za migrante dok nije došla grupa iz Vučjaka. Sada je gužva, neki su u neoprmeljenim prostorijama i još nemaju grejanje. Hrana je dobra, vode ima ali je loša. Vidim da ovi iz IOM-a (Međunarodna organizacija za migracije) rade, pa će valjda biti bolje. Morate doći da vidite", kaže Rauf.

Na putu do Blažuja i Hadžića, mesta nadomak Sarajeva, migranti su svuda. Ima ih u tramvajima, autobusima, na ulicama, po parkovima, tržnim centrima...

U Ušivku ima „sve što mu treba" - osim cipela

Do pripreme ovog teksta IOM nam nije odobrio boravak u Ušivku i kasarni Blažuj, gde je sredinom sedmice preko noći smešteno oko 700 migranata iz Unskosanskog kantona. Većina ih je iz Vučjaka.

Ali u papučama

Ali u papučama

Na putu srećemo bosonogog Alija koji na nogama ima samo plastične papuče. „Zdravo, kako ste", pozdravlja nas sa osmehom, na bosanskom jeziku, a onda nastavlja na lošem engleskom: „Ovde je mnogo bolje nego u Vučjaku, imamo sve što nam treba". Osim cipela, za koje Ali kaže da „nema para".

Na kapiji centra Ušivak ljubazno nam stavljaju do znanja da ne možemo unutra bez odobrenja. Pri povratku u Hadžiće prati nas grupa Avganistanaca. Jedan priča da je nedavni dolazak Pakistanaca iz Vučjaka „sve pokvario" u Ušivku. „Sada je ovo Kamp za Pakistance, a ranije je bio kamp za sve nas iz Avganistana, Sirije, Iraka...", govori, dodajući kako se migranti u Ušivku sada „ne slažu baš najbolje".

Lokalno stanovništvo zabrinuto

Stanovništvo Hadžića nije oduševljeno dolaskom novih migranata. Zineta i Munira su zabrinute, iako im nijedan migrant nikada nije učinio ništa nažao. „Strahujemo za decu na putu od škole do kuće, kad se vraćaju po mraku. Tada mnogi migranti odlaze u Sarajevo, pa bi bilo dobro osigurati dodatne autobuse", kaže Zineta. Munira se priseća kako su i Bošnjaci bili izbeglice. „Meni ih je žao. Odmah se setim kako je nama bilo u ratu...", kaže.

Strahuju i stanovnici Blažuja gde je, pre planiranog termina, smešteno oko 350 migranata iz Vučjaka. I Mustafa Rešidović se plaši za sigurnost dece.

„Vidite da se svuda kreću. Evo, sada posećuju jedni druge iz naše kasarne u Ušivak, a dolaze i iz Ušivka ovde. Idu prugom, kraće je. Ja još nisam doživeo nikakve neprijatnosti i za sad još nema nikakvih incidenata, ali zabrinuti smo, jer znamo da je bilo incidenata u Bihaću", kaže Rešidović, pokazujući nam put prema kasarni Blažuj gde su izbeglice smeštene.

Uslovi u kasarni Blažuj

Nekoliko migranata pokušava da se opere u blatnjavom potoku nedaleko od kasarne. Dopuštaju da ih fotografišemo, ali ne žele govoriti o uslovima u ovom objektu. Malo dalje srećemo još jednog Pakistanca. „Ja sam Osman Ali, i pre dolaska u Blažuj bio sam u Vučjaku. Ovde je mnogo bolje, sve je u redu, iako za neke radove treba još vremena. Postavljaju nam kontejnere za spavanje, ali imamo hranu, vodu, struju...", priča Ali.

Pranje u blatu

Pranje u blatu

Kasarna Blažuj još je zatvorena za javnost, ali migranti pokazuju fotografije i videozapise snimljene mobilnim telefonima na kojima se vidi unutrašnjost bivšeg vojnog kompleksa, mobilne wc-kabine, velika hala pretvorena u spavaonicu sa prostirkama po betonskom podu, dušecima na nadivavanje i vrećama za spavanje. Migranti u hali odeveni su u zimsku garderobu. Kažu da još nema adekvatnog grejanja, a da električnu energiju dobijaju iz generatora.

Ni Crveni krst nema pristup

Ulazak u kasarnu Blažuj nije dopušten ni timovima Crvenog krsta, kaže za DW sekretarka Crvenog krsta Kantona Sarajevo Enaida Višo. Ona ističe da su volonteri ove organizacije odmah po dolasku migranata iz Unskosanskog kantona boravili u centru Ušivak gde su pridošlim izbeglicama pružili prvu pomoć.

Migranti na autobuskoj stanici u Hadžićima

Migranti na autobuskoj stanici u Hadžićima

 „Mi ne ulazimo u kampove bez najave. U Blažuju još nemamo pristup, ali smo bili u Ušivku prve noći kada su stigli migranti. Tamo smo došli na osnovu sporazuma sa IOM-om", kaže Višo.

Napominje da su uslovi u Ušivku „zadovoljavajući". „Mi smo i ranije nosili tamo pomoć i videla sam da su uslovi u onim kontejnerima za smeštaj migranata dosta solidni, da imaju grejanje, da mogu obaviti osnovne higijenske potrebe, a imaju i hranu. Sada ne znam kakva je situacija nakon dolaska ovih 300 ili 350 migranata iz Vučjaka. Potrebno je neko vreme da se za sve osiguraju adekvatni uslovi", kaže naša sagovornica.

Mektić „izvršio puč na Kanton Sarajevo"

DW.COM

Lokalne vlasti zameraju odlazećem ministru sigurnosti Draganu Mektiću zbog „iznenadnog" prebacivanje migranata u „neuslovnu" kasarnu Blažuj. Iz Vlade Kantona Sarajevo poručuju da će zbog nenajavljenog premeštanja ovako velikog broja migranata „biti posledica", pojašnjavajući da misle na zdravstvenu i sigurnosnu situaciju.

Smatraju da bi adekvatnije raspoređivanje migranata u manje kampove, kapaciteta do 200 ljudi ravnomerno raspoređenih i na drugim područjima u BiH, po uzoru na rešenja u Srbiji, bilo daleko bolje. Tvrde da je Mektić preko noći „izvršio puč na Kanton Sarajevo".

Oko 750 migranata smešteno je sredinom sedmice u prihvatni centar Ušivak i u kasarnu Blažuj, nakon što je kamp Vučjak kod Bihaća zatvoren zbog nehumanih uslova. Nevladine organizacije, među kojima i nemačka Fondacija Konrad Adenauer, pozdravile su zatvaranje Vučjaka.

 „Uslovi u Kampu Vučjak vređali su ljudsko dostojanstvo. Uslovi takvog smeštaja bili su neprihvatljivi, kao i radni uslovi Crvenog križa Bihaća koji su bili izuzetno teški", kazao je direktor predstavništva Fondacije Konrad Adenauer u BiH Sven Petke.

Sven Petke: „Teret migrantske krize da snose RS, FBiH i  kantoni"

On smatra da je sadašnji smešaj migranata u Ušivku i Blažuju „bolje rešenje". „THW (Technisches Hilfswerk) iz Nemačke, već je potvrdio podršku u ovom poduhvatu i počeo pomagati", naglašava Petke. Direktor Konrad Adenauer za BiH veruje da bi svi u ovoj zemlji trebali podjednako snositi teret migrantske krize.

„Teret migrantske krize podjednako trebaju snositi državni nivo BiH, Federacija BiH, Republika Srpska (RS), kao i kantoni. To je dužnost i obaveza svake države, pa tako i BiH", kaže Sven Petke za DW.

Međutim, RS i federalni kantoni sa hrvatskom većinom protive se smeštaju migranata na „svom" području. Migranti koji u BiH uglavnom stižu iz Srbije i Crne Gore i, kako kažu, bez problema prolaze kroz RS, nadaju se da će upravo preko hrvatske granice stići do Evropske unije.

Svi sa kojima smo razgovarali tvrde da će u Blažuju i Ušivku „samo prezimiti". Pakistanac Abdul Rauf, s početka naše priče, kaže da jedva čeka proleće kada će se i treći put zaputiti prema Bihaću, pa preko hrvatske granice. „Putujem dve godine i četiri meseca preko Avganistana, Irana, Turske, Grčke, Makedonije i Srbije. Preplivao sam Drinu da bih ušao u BiH. Moram doći do Italije. Od toga zavisi budućnost moje porodice", kaže Abdul Rauf.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android