Kako je Netfliksova serija pokrenula diskusiju o raznolikosti u Turskoj | Mozaik | DW | 29.11.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Turska

Kako je Netfliksova serija pokrenula diskusiju o raznolikosti u Turskoj

Nova Netfliksova serija o životu sefardskih Jevreja 50-ih u Istanbulu izavala je diskusiju u turskom društvu koje se ovim podsetilo da je nekada bilo veoma kosmopolitsko. U seriji se čuje jezik kojem preti izmiranje.

Scena iz serije Klub

Scena iz serije Klub

„Klub" je nova Netfliskova serija, čija je radnja smeštena u Istanbulu 1950-ih godina. U prvom planu priče je komplikovana veza između majke i ćerke. Sefardska Jevrejka se vraća svom starom životu, pokušava da obnovi odnos sa svojom ćerkom Rahel, s kojom dugo nije bila u kontaktu. Mnoge scene se odvijaju u jednom zadimljenom džez klubu.

Priča je utkana u jednu tursku epohu, koja iz današnje perspektive deluje veoma kosmopolitski. Posebno u metropoloma poput Istanbula u prvoj polovini 1950-ih bilo je veoma šaroliko; pravoslavni Grci i Jermeni, katolički hrišćani, Turci, Kurdi i Jevreji živeli su zajedno u miru, u živim subkulturama.

Ladino – ugorženi jezik

Serija je izazvala posebne diskusije o tome da li je tursko društvo postalo previše jednoobrazno. Mnogi gledaoci su bili zapanjeni što se u Netfliksovoj seriji govori jezik, kojeg se danas sećaju samo najstariji.

Ladino, jezik sefardskih Jevreja vuče poreklo iz Španije. Takođe se čuju i kritike da turska politika ne podržava dovoljno manjine i njihove jezike.

Ladino danas govori svega nekolicina ljudi starijih od 50 godina, dok je 50-ih u Istanbulu bio sveprisutan. S obzirom da ovaj jezik danas govori još svega 200.000 ljudi širom sveta, Unesko je Ladino stavio na listu „ugroženih jezika".

Prema Uneskoovom atlasu jezika, na svetu je trenutno od izumiranja ugroženo oko 2.500 jezika. Tendencija koja se primjećuje i u Turskoj. Dugo vremena su Osmanlijsko carstvo i turska država koja ga je naslijedila važili za basen različitih kultura i jezika. To se promenilo posebno posljdnjih decenija: kapadokijski grčki, asirsko-novoaramejski dijalekat ili ubički jezik su odavno izumrli.

Zapadnojermenski, abhaski, kabar-čerkeski, zazaki, abazinski, hemšin, laski, pontsko-grčki, romski, suretski, gagauški, turojo, hertevin i naravno ladino su u Turskoj ugroženi od izumiranja. Zbog toga Unesko zahteva da se stvore uslovi u kojima bi jezik i dalje mogao da se govori i prenosi na naredne generacije. Takođe se zahteva da država prizna i zaštiti manjinske jezike, takođe i kroz obrazovanje.

Zaštita jezika: „borba za ljudska prava"

U mnogim zemljama se prvenstveno nevladine oragnizacije brinu za zaštitu jezika, ali njihov uticaj je često ograničen. Godine 2020. je „Laz Enstitutsu" – platforma za zaštitu laskog jezika, koji se govori na crnomorskoj obali – pokrenuo projekat „Network of Laz and Circassian Civil Societes", koji finansijski podržava i Evropska unija. U okviru ove inicijatie podržavaju se jezici, „koji su pali u zaborav".

Istanbul

Istanbul

Koordinatorka projekta, Ejlem Bostandži kaže za Dojče vele da je zaštita maternjih jezika istovremeno i borba za ljudska prava. Jer, svaki čovek ima pravo na maternji jezik.

„Jezik je nosilac i prenosilac kulture. Moramo da uspostavimo određenu geografiju. Šumu mnogih različitih jezika", kaže Bostandži.

Ejlem Bostandži kao veliki problem vidi to što u Turskoj neki jezici više ne mogu da se prenesu na naredne generacije, jer se na njih više ne gleda kao nekorisne. Lingvistkinja ukazuje i na delimičan uspeh: u okviru zakona o harmonizaciji iz 2001. potpisanog između Turske i Evropske unije odlučeno je da se ugroženi jezici laski, gruzijski, adigejski, abhaski i zazaki jezik uvedu u srednje škole kao izborni predmeti.

Premalo podsticaja i nastavnog programa

S obzirom na nedostatak nastavnog kadra i podsticaja za učenike, Zakon o harmonizaciji EU ipak nije pokazao neki poseban uspeh. „Veoma je važno da se ovi jezici mogu izučavati fakultativno. Ali, da bi jedan od ovih kurseva mogao da se održi potrebno je da se prijavi najmanje 10 učenika." No, čak i kada se pređe ova prepreka, često nema odgovarajućih profesora, kritikuje Bostandži.

Ova aktivistkinja kaže da i na univerzitetima vlada veliko interesovanje za ugrožene jezike. Najrenomiraniji univezitet u Turskoj, istanbulski Univerzitet Bogaziči, nudi kurseve na laskom jeziku. Univerzitet Bilgi kao kurs jezika ima istočnoturski zazaki jezik. Ali, to nije dovoljno, smatra Bostandži:

„Ugroženi jezici bi morali da budu uvršteni u školski program kao oabvezni predmeti, posebno u regionima u kojima se govore. Na univerzitetima moraju da se otvore katedre za ove jezike. Osim toga potrebni su nam televizijski kanali na ugroženim jezicima."

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu

Audio i video