Kako je mogao da bude ubijen dobro čuvani Mohsen Fahrizadeh?
29. novembar 2020.
Negodovanje u društvenim mrežama je veliko: „Dok su tajne službe i bezbednosni aparat zauzeti praćenjem i maltretiranjem studenata, aktivistkinja, novinarki i neistomišljenika, nuklearne naučnike nam ubijaju na ulici usred belog dana", navodi se u brojnim tvitovima i komentarima Iranaca, posle ubistva Mohsena Fahrizadeha.
Treći put za manje od godinu dana iranski bezbednosni aparat je očigledno zakazao - aparat koji se hvali da ima sve pod kontrolom u Iranu.
27. novembra u blizini Teherana ubijen je nuklearni fizičar Mohsen Fahrizadeh, jedan od najvažnijih iranskih nuklearnih naučnika.
Do tada je na internetu teško mogla da se nađe njegova fotografija. Fahrizadeh, koji se takođe smatra ocem iranskog nuklearnog programa, bio je jedan od najbolje zaštićenih ljudi u Iranu.
Na njega je još 2008. izvršen napad - motociklista je na njegov automobil bio prikačio eksplozivnu napravu, a Fahrisadeh je jedva uspeo da iskoči iz automobila.
Ovaj put nije imao šanse. Ministar odbrane Amir Hatami rekao je da je na Frahrizdehov automobil prvo pucano, a nedugo zatim je na udaljensoti od oko 15 do 20 metara eksplodirao pikap pun eksploziva. Ubrzo nakon toga, nuklearni fizičar je podlegao povredama u bolnici.
Mosad je pre dve godine ukrao dokumente
Fahrizadeh je bio stručnjak za proizvodnju raketa. Najkasnije od maja 2018, svetska javnost ga poznaje kao ključnu ličnost iranskog nuklearnog programa.
Tokom konferencije za štampu izraelski premijer Benjamin Netanjahu tada je predstavio materijal koji je izraelska tajna služba Mosad ukrala u Iranu. Netanjahu je najavio vruće detalje o iranskom nuklearnom programu i naglasio: „Zapamtite ovo ime, Fahrisadeh".
Prema izraelskim izvorima, Fahrizadeh je od pre dvadestak godina vodio vojni nuklearni program pod imenom „Amad" („Nada").
Prilikom jedne operacije 2018. Mosad je ukrao više od 55.000 stranica dokumenata tajne službe u Teheranu. Agenti Mosada otvorili su nekoliko ormarića u skladištu sa specijalnim aparatom za vruće rezanje metala. Lokacija dokumenata ne bi bila moguća bez insajderskog znanja.
Operacija Mosada u Teheranu predstavljala je sramotu za iranski sigurnosni aparat, posebno za tajnu službu Revolucionarne garde. Revolucionarna garda (IRGC) odgovorna je za vojni deo iranskog nuklearnog programa. Za ovaj program regrutuju ljude iz svojih najbližih krugova.
Fahrizadeh - Sulejmani
I 63-godišnji Fahrizadeh je bio član Revolucionarne garde, i to od svoje mladosti. Bio je pod zaštitom IRGC, organizacije za zaštitu informacija - baš kao i komandant brigade Al-Kuds, Kasim Sulejmani, kojeg je američka vojska ubila početkom januara ove godine.
Informacije o prebivalištu Sulejmanija u Iraku Ciji i Mosadu je navodno isporučio prevodilac iz brigade Al-Kuds u Siriji - Mahmud Musavi Madžid koji je pogubljen u julu. On je navodno za tajne službe SAD i Izraela špijunirao „razne bezbednosne oblasti" i zauzvrat dobijao velike sume novca, izjavila je portparolka iranskog pravosuđa.
Činjenica da je prema zvaničnim informacijama Musavi uhapšen u oktobru 2018. ostavlja mnoga pitanja bez odgovora.
Najvažnije glasi: Kako je - u zatvoru dve godine kasnije - mogao da primi i prosledi informacije o tome gde se nalazi general Sulejmani?
Bezbednosne rupe u sistemu
„Kradu se detalji o nuklearnom programu; ciljano se ubijaju ljudi koji su dobro zaštićeni; u nuklearnim objektima vrše se sabotaže - a organi bezbednosti se pre svega bave hapšenjem novinara", piše iranski novinar Mehdi Mahdavi Azad.
U junu 2020. godine nuklearno postrojenje u Natancu bilo je meta sabotaže. Eksplozija je nanela veliku štetu nuklearnom postrojenju i omela proizvodnju centrifuga za obogaćivanje uranijuma. U avgustu je portparol Agencije za atomsku energiju Behrus Kamalvandi potvrdio na državnoj televiziji:
„Eksplozija u Natancu bila je rezultat sabotaže." Ko je stajao iza ove akcije i još uvek se ne zna.
Posle atentata na Fahrizadeha, komandant Iranske revolucionarne garde Hosein Salami zaklinje se na osvetu. Na društvenim mrežema su reakcije uglavnom ovakve:
„Baš kao i nakon ubistva generala Sulejmanija. U to vreme ste, međutim, napali prazne američke baze, ali istovremeno oborili putnički avion sa nevinim putnicima", piše korisnik na Tviteru - podsećajući na obaranje ukrajinskog putničkog aviona od strane Irana u januaru 2020. godine sa 176 poginulih.