Ispostavilo se, nažalost, da smo sve vreme bili u pravu.
Epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon potvrdio je da je, prema njegovom istraživanju na osnovu podataka iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, od marta do juna bilo tri puta više smrtnih slučajeva od korona-virusa nego što je bilo zvanično objavljeno. Samo u Beogradu je umrlo onoliko ljudi koliko je bilo prijavljeno u celoj državi.
Ta informacija bi imala daleko više odjeka da Kon nije maltene poslednja osoba u Srbiji koja je uočila da nešto nije u redu sa zvaničnom statistikom.
Kako je došlo do toga da se javnosti mesecima serviraju pogrešni podaci? Glavni epidemiolog odgovornost svaljuje na informatičare koji održavaju sistem prijavljivanja brojeva.
To objašnjenje bi možda moglo da prođe da niko nije dovodio statistiku u pitanje. Problem je u tome što mnogi jesu, i iznosili su dokaze za to. BIRN je još 22. juna objavio da su od 19. marta do 1. juna u Srbiji od korone umrla 632 pacijenta, što je bilo za 388 više od zvanično saopštena 244 smrtna slučaja. Prevelika razlika da prođe bez zvanične provere.
Ipak, sećamo se šta je tada rekao Kon: „To je nešto što treba da objašnjava onaj ko je to prikazao. Prijava zaraznih bolesti je po zakonu obaveza, prijavljuje svaki lekar kome se desi smrt kad je na radnom mestu, to znači da neko ko to govori, bukvalno napada sve lekare koji su to pisali.“
Ako nije verovao novinarima, Krizni štab je mogao da poveruje kolegama. Inicijativa 350 lekara nazvana „Ujedinjeni protiv kovida“ zatražila je 21. jula ostavke Kriznog štaba zbog „javno-zdravstvene katastrofe u kojoj se naša država nalazi“ i zahtevala istragu o zataškavanju brojki.
Iako im se pridružilo na stotine medicinskih radnika, Konov kolega iz Kriznog štaba Mijomir Pelemiš ih je pozvao da se „ne bave politikom“ i to je bilo to.
Konovo otkriće da brojevi ne štimaju dolazi u času kad se više nema kud: nedeljnik NIN objavio je prošle nedelje da je u julu, kada se Srbija suočavala sa novim udarom virusa, urađeno daleko manje testova nego što su to pokazali zvanični podaci. Navodno je urađeno 267.744, ali zbir podataka koje je dostavilo 13 od 19 okruga daje samo 75.579.
„Batut“ je tvrdio da je broj zaraženih u julu 10.988, a ispostavilo se da zbir potvrđenih slučajeva registrovanih po okruzima, čak i na osnovu nepotpunih informacija, iznosi 13.720. Ispostavilo se da ne „politizuju“ samo lekari, već i matematika.
Ko je kriv za to? Ako glumimo budale i pristanemo da sva odgovornost bude svaljena na nekakve informatičare koji ažuriraju sistem, to bi značilo da je država postupala daleko neozbiljnije od svega što su i najoštriji kritičari imali da kažu na račun borbe protiv pandemije.
Čitava dosadašnja strategija i mere borbe protiv korone, od uvođenja policijskog časa pa do njegovog ukidanja, bazirala bi se u tom slučaju na faličnoj Excel tabeli nekakvog informatičara Đure koji ne pazi gde klikće mišem.
Ko mu je nadređeni? Ko ga je zaposlio? Ko je kontrolisao njegov rad? Kon kaže da ne treba da pitamo njega, i deluje da ni sam ne želi da se raspituje ko ga je navodno mesecima hranio netačnim podacima. To govori štošta.
Dok Predrag Kon sa mesecima zakašnjenja otkriva da sa brojevima nešto nije u redu, lekari iz „Ujedinjeni protiv kovida“ bivaju ražalovani zbog javnog istupanja. Ista ona „struka“, koju smo kolektivno proglasili herojima i aplaudirali joj s balkona, disciplinuje se zbog nečega što je sada čak i zvanična istina. Nema ni izvinjenja, ni nama ni njima.
No, najneverovatnija od svega je besmislenost friziranja statistike. Jer, čak ni sa realni(ji)m brojevima, Srbija ne bi bila u vrhu crne liste smrtnosti. Pa zašto se onda sve vreme šteluje statistika?
Ljudi koji vuku konce u Srbiji jednostavno više ne umeju drugačije. Prepakivanje stvarnosti steklo je rutinu fabričke trake, i više nije bitno da li se doteruju brojevi ljudi na mitingu, birou rada ili na groblju.