Kako je Brejvik ubijao 85 minuta

Iz izveštaja nemačkih (i ne samo nemačkih) medija o masakru u Norveškoj, lako je izvući tri stvari koje se svuda ponavljaju, naime:

- zločin se dogodio u najmiroljubivijoj i najotvorenijoj zemlji Zapada
- zločin je delo pojedinca zadojenog desnim ekstremizmom i ima ideološku pozadinu
- zločin se poredi sa atentatom u Oklahomi iz 1995.

Advokati osumnjičenog za atentat u Oslu i kasnije ubistvo oko 80 osoba na ostrvu Utoji pored Osla tražili su anonimnost uhapšenog, pa policija nije prenela podatke o njemu, ali svi mediji prenose ime i fotografije Andresa Beringa Brejvika, plavookog i plavokosog Norvežanina koji je, kako je policija prenela, „odmah po hapšenju priznao da je podmetnuo bombu u Oslu i izveo ubilački pohod na Utoji“.

„Može li zaista jedan jedini čovek da ubije toliko ljudi za tako kratko vreme?“- prenosi i posebno ističe Zidojče cajtung izjavu jednog policajca koji je kao pomagač na ostrvu posle zločina proveo 24 sata. I gde je u vreme zločina uopšte bila policija?

Krvavi pir bez otpora

Prema izveštajima medija, atentator se na ostrvo dovezao feribotom koji je stalno saobraćao između kopna i Utoje, u policijskoj uniformi. Na sebi je imao zaštitni prsluk, na feribotu je pokazao policijsku legitimaciju, i odatle najavio svoj dolazak prisutnima na ostrvu. Tu se održavala manifestacija podmlatka vladajuće Radničke partije. Po iskrcavanju su mu, kako prenose mediji, u susret došla dva čoveka koja je on odmah ubio hicima iz pištolja.

Zasad je nejasno kako je posle toga uspeo da dođe do učesnika skupa, da ih okupi oko sebe pod izgovorom informisanja o atentatu u Oslu, da počne da puca na njih, a kada su počeli da beže na sve strane, da ih stalno iznova izmamljuje iz skloništa ponovo se predstavljajući kao policajac koji je otklonio opasnost, da bi zatim ponovo pucao u njih i nastavio ubijanje. Sa pucnjavom je počeo oko 17 sati. Tek pola sata kasnije, policija je primila prvi poziv sa vešću o pucnjavi, da bi u 18:25 stigla na ostrvo i samo tri minuta kasnije uhapsila počinioca.

Manifest inspirisan i robijašem Kacinskim

Manifest ubice od 1500 strana, koji se pojavio na internetu, sadrži političke motive kao i dnevničke zapise. U međuvremenu je otkriveno da su različiti pasusi tog manifesta preuzeti od Teda Kacinskog, koji je trenutno na doživotnoj robiji zbog serije napada pismima-bombama izvršene od 70-ih do 90-ih godina.

Bavarski ministar unutrašnjih poslova u izjavi za radio Dojče vele se osvrnuo i na preteće redove iz pomenutog manifesta upućene na adresu nemačke kancelarke Angele Merkel. On kaže da je u pitanju neshvatljivo delo pojedinca „koji formira sliku sveta po sopstvenom nahođenju i za tim kreću u ratnički pohod – to naravno principijelno moramo uzeti veoma ozbiljno“. Kao jednu od mera Herman predlaže bolju kontrolu interneta i ponovno uvođenje skladištenja svih podataka o elektronskoj komunikaciji građana, koje je ustavni sud svojevremeno odbacio.

Autor: Saša Bojić (dpa, sz, afp)
Odg. urednik: Nemanja Rujević