Kako funkcionišu moderni pirati?

Pirati za lokalizaciju ciljeva koriste najbolje što postoji – satelitski navigacioni sistem. Mihael Šter se bavi problemom piraterije. On za Dojče vele pojašnjava kako funkcionišu savremeni pirati:

„Do pučine se voze velikim ribarskim brodom koji im služi kao matični brod. Na brodu je AIS, automatski sistem za identifikaciju, koji na radarskom ekranu pokazuje brodove u okolini. Identifikuju se ime broda, veličina, odredište, brzina plovidbe. Sistem je, zapravo, smišljen kako bi se izbegli sudari i povećala bezbednost plovidbe, ali u rukama pirata služi u sasvim druge svrhe – pomaže im da otkriju plen“.

Međutim, moderni pirati ne zadovoljavaju se samo pljačkanjem brodova, odnosno iznuđivanjem otkupnine. Oni se bave i švercom, obmanama osiguravajućih kompanija i ilegalnim ribolovom. Često je iza njih organizovani kriminal, bilo iz Amsterdama ili Hong Konga, tako da je piraterija postala globalna pojava i nanosi sve veće štete.

Iz Azije u Afriku

Stručnjaci procenjuju da godišnja šteta iznosi više milijardi dolara – pominje se suma od 16 milijardi. Zbog pasivnosti vlada Indonezije i Tajlanda piraterija se proširila pre svega u jugoistočnoj Aziji - u Molučkom moreuzu. Oko 2000. godine to se smatralo najopasnijim područjem na svetu i bez traga je nestao veliki broj brodova. Međutim, zahvaljujući zajedničkim naporima priobalnih zemalja problem je pre nekoliko godina rešen. Kapetan Potengal Mukundan kaže:

„Do pre pet godina Molučki moreuz je bio problem - danas više nije. Od presudnog značaja bila je odluka Malezije, Singapura i Indonezije da se zajednički bore protiv pirata. Angažovani su mornarica, policija, obalska straža i problem je rešen. Takav pristup efikasan je bilo gde, treba ga samo primeniti“.

Ipak, na rogu Afrike situacija je nešto drugačija. Tamo, naime, pirati imaju bazu u Somaliji, koja je zemlja u rasulu. Dakle, nije dovoljno što međunarodna zajednica patrolira u tim vodama, nego bi trebalo srediti i prilike u Somaliji. Postoji i rezolucija UN koja bi to omogućila, ali je do danas malo šta učinjeno.

Inače, 95 procenata svetske trgovine odvija se pomorskim putem i 40 hiljada brodova godišnje preveze gotovo sedam milijardi tona robe.