Kakav je učinak Zakona o dostupnosti informacija u Nemačkoj

Službena tajna - veoma omiljen nemački izraz kojem je pre dve godine trebalo doći glave. Iza njega su nemački službenici mogli da se kriju kad nisu hteli da objave informacije, bilo zato što su se plašili posledica ili zato što im se to činilo komplikovano.

Tome je došao kraj 2006.godine kada je na snagu stupio takozvani zakon o slobodi informacija. Svaki građanin od nadležnih službi može da zatraži uvid u akte čak i ako ga se direktno ne tiču. Peter Šar je opunomoćenik vlade za zaštitu podataka i dostupnost informacija. On kaže:

"Nema sumnje da pristup aktima poredstavlja novo građansko pravo. Službena tajna više ne predstavlja pravilo, već bi trebalo da bude izuzetak."

Oko 2.300 zahteva podneto 2006. godine

U narednoj 2007.godini ovaj broj je smanjen, ali definitivnih podataka još nema. Opunomoćenik je za ove dve godine dobio oko tri stotine žalbi građana.

"

U nekim slučajevima reč je samo o sporoj obradi, a neki zahtevi se bespravno odbijaju ukazujući na mnogobrojne zakonske izuzetke", kaže Šar.

Informacije za koje važi zaštita podataka, duhovno vlasništvo ili poslovne tajne čine izuzetak. Kada ministarstvo na primer strahuje da bi se informacije mogle negativno odraziti na bezbednost ili međunarodne odnose, ono ima pravo da odbije da da te informacije.

Zakon - kao izgovor

To nije dovoljno jasno - kritikuje opozicija. Zaštita takozvanih poslovnih tajni samo služi kao izgovor, tvrde Zeleni i Leva stranka. Načelno, međutim, i opozicione stranke ocenjuju da ovaj zakon predstavlja napredak, čak i ako se nadležne vlasti sporo privikavaju na novi zakon.