Kadija te tuži, kadija te brani

Poslednji svedok tužilaštva Hamdija Vilić, rekao da mu je nuđeno 100.000 evra, kako bi lažno svedočio u korist prvooptuženog Milana Lukića. Pošto su, po rečima svedoka Hamdije Vilića, tu visoku sumu nudili izaslanici odbrane, nametnulo se pitanje ko i kolikim sredstvima finansira branioce haških optuženika…

Kad je reč o odbrani haških optuženika, poznata uzrečica "Kadija te tuži, kadija ti sudi" mogla bi da glasi: "Kadija te tuži, kadija te brani". Jer, iz budžeta Haškog tribunala godišnje se izdvaja više od 13 miliona dolara za troškove odbrane. Optuženi treba da dokaže da je slabog imovnog stanja i da ne može da plaća advokate i njegovoj odbrani će se otvoriti pristup kasi Tribunala. Uz retke izuzetke, to koriste svi haški optuženici.

Izuzeci su, primera radi, bili Slobodan Milošević, koji nije priznavao Tribunal i nije hteo ni njegove pare, ili Tihomir Blaškić koji je osuđen na 45 godina zatvora, ali mu je u žalbenom postupku kazna smanjena na devet godina. Da li su oni trošili po pola miliona dolara godišnje za svoju odbranu nije poznato, ali ostali jesu. Odbrana svakog optuženika u proseku košta Tribunal po pola miliona dolara godišnje. Tu sumu mahom odnesu advokati, ali praznih džepova ne ostanu ni optuženi.

Ko da više…

U jednoj internoj istrazi pre šest godina sekretarijat Tribunala je utvrdio da je optuženik Zoran Žigić, za četiri godine u pritvoru Haškog tribunala "zaradio" više od 200.000 evra. Najveći deo te sume primio je od svojih branilaca, banjalučkog advokata Sime Tošića i beogradskog Slobodana Stojanovića na osnovu - kako je sam Sekretarijat Tribunala saopštio - "razrađene šeme podele honorara". Žigić je osuđen na 25 godina zatvora zbog ubistava i mučenja zatočenika u logorima Omarska i Keraterm, iako je njegova odbrana olakšala budžet Tribunala gotovo za milion i po dolara.

Američki advokat Majkl (Michael) Karnavas je 2004. optužio svog klijenta Vidoja Blagojevića za takozvani "fee-splitting", to jest zahtev za podelom honorara. Karnavas je, istina, povukao tu verbalnu optužbu, ali sam taj incident otkriva mogućnost takvih pojava, i navodi na gorak zaključak da se u izvesnim okolnostima isplati biti haški optuženik. Pomenuti Žigić, predratni taksista u Prijedoru, samo u kantini pritvora u Sheveningenu je za četiri godine potrošio 33.175 evra.

U kuloarima Tribunala može se čuti da ima onih koji su prošli i bolje nakon licitiranja u stilu: ko da više da me brani. To je, naravno, krivično djelo, i stoga su činjenice duboko skrivene, ali je i javna tajna da taj fenomen postoji.