Kada će Moskvi biti previše?

Do pre mesec dana je ruski ministar privrede Aleksej Uljukajev, samouvereno govorio o stabilnoj ekonomiji, tvrdeći kako ruska privreda zbog sankcija EU, neće pasti na kolena. Priznao je doduše, kako je opasnost od recesije moguća, posebno zbog činjenice da država u poslednje vreme, ne uspeva da obezbedi dovoljno novca za osnovne budžetske potrebe. Jer je novca od naplate poreza, u državnoj kasi sve manje. „Kaznene mere“ Evropske unije, dodatno otežavaju ekonomske prilike u Rusiji.

U međuvremenu su i tamošnji mediji, poput dnevnika „Komersant“, počeli da komentarišu kako sankcije EU, daju prve rezultate. „Briselu je po prvi put pošlo za rukom da demonstrira efikasnost sankcija, ali Rusija sa tim može da se nosi“, navodi se u članku, u kojem se autor osvrnuo na spor oko osiguranja u vazdušnog saobraćaju, nastalog nakon odbijanja pojedinih osiguravajućih društava da preuzmu odgovornost za putničke avione kompanije Dobroljot, uključujući i njihovo održavanje.

U pitanje se dovodi pravo na preletanje?

Moskva bi na to mogla da odgovori uskraćivanjem prava na preletanje avio-kompanijama sa Zapada. Ruski list „Vedomosti“ iznosi procene o mogućim gubicima od jedne milijarde evra, za avio-prevoznike sa linijama ka aerodromima u Aziji.

Međutim, ruski Aeroflot već ispašta zbog sankcija EU. Vrednost akcija ove kompanije je samo tokom ove sedmice pala za 7,8 odsto. (Dobroljot je u vlasništvu avio-kompanije Aeroflot). Ukoliko Rusija zaista odluči avio-prevoznicima sa Zapada da uskrati pravo na preletanje iznad Sibira, na gubitke mora da računa i Aeroflot. Jer naplata takse za preletanje predstavlja važan izvor prihoda za rusku državnu avio-kompaniju.

Nafta i gas kao oružje

„Političko oružje“ Moskve, kao odgovor na ekonomske sankcije, mogu biti njene sirovine: gas i nafta. Mnoge države članice Evropske unije, zavisne su upravo od ruskih energenata. „Pitanje je da li Rusija može da poveća cene gasa. Ne zaboravite da to regulišu postojeći ugovori“, kaže Klaudia Kemfert, saradnica nemačkog Instituta za privredna istraživanja, u razgovoru za DW. Sporazumi se obično potpisuju na jedan duži vremenski period i sa jasno definisanim pravilima o promeni cene.

Hoće li se ruski energenti pretvoriti u sredstvo političkog prepucavanja, ostaje da se vidi. Ako Kremlj odluči da poveće cene gasa, naškodiće ekonomiji zapadne Evrope, to je jasno. Ali neće samo Zapad biti na gubitku. S obzirom da se ruska privreda maksimalno oslanja na eksploataciju sirovina, prekid saradnje sa EU, prilično bi koštao i samu Moskvu.

Isključivo „iz higijenskih razloga“

U jednoj oblasti su Rusi već pokazali da su spremni da odgovore, čak i ako je cena previsoka. Uvoz povrća i voća iz Poljske u Rusiju, više nije moguć. Za Poljake je blokada uvoza ekonomski ozbiljan udarac, a Rusi su očigledno spremni da „gladuju“. Dakle, Moskva želi svima da pokaže da je može da odgovori.

Čak i obrazloženje za takvu odluku, ukazuje na rešenost Rusije da se suprotstavi. Primer za to je upravo blokada uvoza iz Poljska, s obzirom da je nije reč o klasičnom bojkotu poljskih proizvoda. Naime, Moskva je na teren najpre poslala stručnjake, koji su nadgledali uvoz robe i došli do zaključka da ona „ne ispunjava higijenske uslove“. Sličnom strategijom se Rusija poslužila i u slučaju uvoza robe iz Gruzije, ali i baltičkih zemalja.

Nemačka privreda nije ugrožena. Bilo kakav scenario nalik onome u Poljskoj, nemačke privrednike ne bi mnogo zastrašio. „Čak i da dođe do potpunog prekida izvoza za Rusiju“, tvrdi Tobijas Bauman iz nemačke Trgovačke i industrijske komore (DIHK).

Šah na političko-ekonomskom planu

U vreme Hladnog rata, Rusi su zbog svog strahopoštovanja prema Amerikancima, kao u šahu, uvek razmišljali dva ili tri poteza unapred. Nekadašnji oficir ruske rajne službe KGB, Putin, sada mora da pokaže da li on ima takvu strategiju.

Za sada, barem se trenutno može steći takav utisak, Moskva razmišlja o malim koracima. Kao odgovor na sankcije iz Vašingtona i Brisel, Moskva ponovo angažuje svoje komunalne inspektore, koji su u američkom Burbonu (navodno) otkrili „opasne materije“. Ako ništa drugo, američki privrednici moraju da računaju na blokadu izvoza viskija za rusko tržište.