Kad taliban više neće da bude taliban...

Po procenama NATO, talibani raspolažu s oko 25.000 boraca. Avganistanski predsednik Hamid Karzai želi da nekoliko hiljada njih privoli da okrenu leđa Al Kaidi i talibanima uz pomoć programa za „resocializaciju“. Karzaijevu inicijativu novcem podržava i Severnoatlantski savez.

Već tokom proleća ove godine nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele se zalagao za primenu programa koji bi sasvim običnim borcima talibana omogućio povratak u život bez nasilja i terora. „To ne važi za najgore teroriste. Ali, važi za obične članovi koje su talibani s premijama od 200 dolara namamili u svoje redove i tako ih izvukli iz siromaštva, za ljude koji ne znaju ni da čitaju ni da pišu, znači za ljude kojima je dosta borbe“ – tako je govorio Vestervele.

Nemačka vlada je na račun avganistanske vlade prebacila prvih 14 milouna dolara za 2010. U iduće četiri godine Avganistancima je Berlin obećao ukupno 70 miliona dolara. Vestervele je, kao i većina njegovih NATO-kolega, uveren da isključivo vojnim sredstvima neće biti moguće rešiti konflikte u Avganistanu – oni smatraju da je potrebno političko rešenje. Novac za program resocijalizacije talibana uplaćuje se u jedan fond ukupnog volumena od 260 miliona dolara. Amerikanci su obećali 100 miliona. Na listi većih donatora su Japan i Velika Britanija.

„I ja sam taliban!“

Kritičari ipak tvrde da se ne može kupiti društveni mir u Avganistanu. „To je temeljna opasnost ovog programa. Na raspolaganje se stavi mnogo novca i odjednom svi počinju da viču: ‘Da, i ja sam taliban, i ja želim deo tog novca!’ Mislim da će idućih meseci naglo porasti broj ’talibana’“, kaže Konrad Šeter iz Centra za istraživanje razvoja u Bonu.

Kako bi sprečila manipulacije, nemačka vlada s partnerima u Avganistanu ugovorom je definisala da se novac ne isplaćuje na ruke osobama koje okrenu leđa talibanima. Umesto toga se novac ulaže u konkretne projekte, recimo nastavu, obrazovanje, otvaranje radnih mesta, program čišćenja nagaznih mina...

Stotine pokajnika

NATO službenici na licu mesta u Hindukušu tvrde da je program uspešan. U oko 4.000 sela u kojima vladaju najintenzivije borbe s pobunjenicima, Severnoatlantski savez je u protekla tri meseca, otkako je zaživeo ovaj program, zabeležio nekoliko stotina talibana-pokajnika. Borci se nalaze u različitim fazama reintegracije, potvrdio je portparol misije ISAF Jozef Bloc: „Prvi korak je razgovor s talibanima koji su zainteresirani za uključivanjem u program. Ali, imamo već i dosta kandidata u idućim fazama, ljudi koji su zaista položili svoje oružje i vratili se u normalan život.“

Borci-pokajnici najpre provedu tri meseca u takozvanim centrima za demobilizaciju u blizini njihovih sela. Tamo su oni i njihove porodice zaštićeni od osvetničkih napada bivših saboraca. U centrima se ispituje i koliko su bivši talibani zaista odlučni u nameri da se vrate u civilni život. Oni moraju da potpišu svojevrsno pismo namere i da pristanu na poštovanje nacionalnog ustava. Muškarci se onda registruju i oni dobijaju nove biometrijske dokumente. Nakon toga uče da čitaju i pišu, izuče možda i neki zanat – uče kako bez oružja (za)raditi za život.

Autori: Julia Han / Srećko Matić

Odg. urednik: Nemanja Rujević