Kad radnici u Nemačkoj odluče da štrajkuju | Politika | DW | 06.03.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kad radnici u Nemačkoj odluče da štrajkuju

Obdaništa zatvorena, autobusi gradskog saobraćaja ostali u garažama, kontejneri za smeće neispražnjeni: štrajkovi upozorenja su u toku, trenutno u tri nemačke savezne pokrajine: Hesenu, Rajnland-Pfalcu i Sarskoj oblasti.

default

Štrajkovi u Nemačkoj

Dva miliona zaposlenih u javnim službama traži povećanje plata od 6,5 procenata, ili povišicu od najmanje 200 evra. Traži se i prijem učenika u privredi u radni odnos. U prvom krugu pregovora, poslodavci nisu izrazili spremnost da ispune te zahteve. Nisu izneli ni sopstvene predloge, kaže jerg Videmut, stručnjak sindikata Verdi: "zato će zaposleni u javnim službama dati primeren odgovor - štrajkove upozorenja". A oni će se proširiti i na druge savezne pokrajine. Sutra bi trebalo da se nastave u Baden-Virtembergu, Šlezvig-Holštajnu i Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji.

Nema saglasnosti

Štrajk upozorenja je sredstvo borbe radnika za svoja prava. Njega može da proglasi predstavništvo tih radnika, najčešće sinidikat. Štrajk upozorenja se održava kada sa predstavnicima poslodavaca ne može da se postigne brz dogovor. Štrajk upozorenja ima za cilj da navede poslodavce na aktivno delanje. On predstavlja zahtev "da se iznese neka ponuda ili da se postojeća ponuda poboljša", kaže Videmut.

Štrajk upozorenja istovremeno stavlja do znanja poslodavcima da su zaposleni spremni i na dalje korake ukoliko ne dođe do dogovora kojim bi bili zadovoljni. Adam Sagan, stručnjak za radno pravo na kelnskom univerzitetu, vidi još jednu svrhu ove vrste štrajka - to je dejstvo na same zaposlene: "Oni se na taj način podstiču da prouče i usvoje zahteve sindikata - da se sa njima identifikuju."

Nema štrajka upozorenja pre isteka kolektivnog ugovora

Warnstreik öffentlicher Dienst Deutschland

Štrajkovi u Nemačkoj

Štrajk upozorenja nije dozvoljen dokle god je na snazi postojeći kolektivni ugovor. Tek ako je od isteka ugovora prošlo četiri nedelje, završava se i obaveza "mirovanja". Tada sme da se štrajkuje, doduše, samo ako u međuvremenu nije postignut nikakav dogovor. Ukoliko postane jasno da pregovori ne vode ka takvom dogovoru - na primer, ako su brojke kojima barataju poslodavci i zaposleni suviše različite - sindikati mogu da pokrenu štrajkove upozorenja.

Štrajk upozorenja u pravilu traje samo nekoliko sati; on važi kao vremenski ograničen. On se razlikuje od klasičnog štrajka o kome odluku donose članovi sindikata. U tom slučaju se tri četvrtine članstva sa pravom glasa mora složiti oko obustave rada. Tek tada sme da se štrajkuje i na duži rok. U Nemačkoj je pravo na štraj ugrađeno u Osnovni zakon.

Posledice po radnike

Oni koji učestvuju u štrajku upozorenja znaju da protiv njih ne smeju biti pokrenute nikakve sankcije. To ne važi samo za članove sindikata, već i za zaposlene "kojima je dogovor doneo korist", kaže stručnjak za radno pravo Sagan. Doduše, vreme provedeno u štrajku se ne plaća.

Nešto je teža situacija sa zaposlenima koji ne učestvuju u štrajku a koji zbog njega nisu mogli da dođu na posao, ili su došli sa zakašnjenjem - na primer, zato što štrajkuju vozači autobusa. Oni nemaju pravo na obeštećenje. Ali, ne treba da strahuju od opomene ili čak otkaza. Poslodavac sme da otpusti zaposlenog samo zbog prestupa koje je ovaj sam počinio.

Autori: Beatriks Bojtner / Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon