Kad prođe prijemni voz… | Evropa | DW | 22.08.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Srbija

Kad prođe prijemni voz…

Deca sa autizmom školu pohađaju prema individualnom programu i oslobođeni su prijemnog ispita za srednje škole. Ali za umetničku školu to ne važi i tako je talentovani Mihailo iz Niša ostao na vetrometini.

Mihailo Veselinović iz Niša ima talenta za dizajn i trodimenzionalne animacije. Srednja umetnička škola je kao stvorena za njega. Mihailo ima autizam i to, što se tiče upisa u školu, još i nije najveći problem. On zapravo ne bi trebalo da polaže klasični prijemni ispit za srednju školu – ali to ne važi za specijalizovane škole poput umetničke. O tome Mihailovi roditelji nisu imali pojma.

„Mihailo je polagao malu maturu po individualnom obrazovnom planu (IOP), dobio je maksimalni broj bodova. Kad je prijemni prošao – za koji iskreno nisam znao i nisam bio obavešten – tek tad sam saznao da se za umetničku on ipak polaže“, priča za DW Srđan Veselinović, Mihailov otac. „Pa kako da polaže prijemni kad nije prilagođen njemu, nije po IOP? A onda su oni našli solomonsko rešenje, kao trebalo je samo da se pojavi. To je onda obesmišljavanje prijemnog i uvreda za nas, jer mi nećemo milostinju, ali hoćemo razumevanje.“

Veselinović ukazuje da je školovanje za njegovog sina jednovremeno i terapija. „Vrlo emotivno sam doživeo to što je Republička upisna komisija odbila da izađe u susret Mihailu i odobri mu drugi upisni rok“, kaže otac.

Veselinovic Eltern

Jasmina i Srđan Veselinović

Međutim, Republička upisna komisija nema nadležnost da odobri polaganje prijemnog ispita u avgustovskom roku, kažu za DW u Ministarstvu prosvete. Prijemni se polaže isključivo u junskom roku i nijednim propisom nije predviđen izuzetak, navode u Ministarstvu i tvrde da su sva uputstva i termini ispita bili dostupni školama i roditeljima na vreme. I pored toga, Ministarstvo ima pozivni centar za roditelje kao podršku inkluzivnom obrazovanju.

„I roditelji dužni da se raspitaju“

Kako je onda moguće da Veselinovići nisu znali da je za srednju umetničku školu ipak neophodno polagati prijemni ispit? Ili još bolje pitanje: kako bi oni za to znali, ako ne zna ni Miša J. Ljubenović? Ljubenović je naime direktor niške specijalizovane škole za decu sa poteškoćama u razvoju „14. oktobar“, koju Mihailo nije pohađao. Iako priznaje da nije znao za pravilo, Ljubenović u razgovoru za DW kaže da je ono logično.

„Svi koji upisuju umetničke škole bi trebalo da prođu neku proveru da se vidi jesu li talentovani, da ne bi otišli u drugu krajnost da svakome padne na pamet da upiše tu školu samo zato što pripada nekoj manjinskoj grupi“, navodi on. „Ovaj slučaj je stvarno specifičan i ako je taj dečak talentovan ne vidim razlog da mu se ne izađe u susret.“

Na pitanje ko je dužan da obavesti roditelje o mogućnostima pri upisu Ljubenović kaže: „Sama osnovna škola je dužna da obavesti roditelje jer u procesu profesionalne orijentacije stručna služba škole treba da bude upoznata s tim kakve su želje i mogućnosti deteta i da ona opskrbi dete i roditelja informacijama. Isto tako, obaveza je i dužnost roditelja da se sami raspitaju.“

Misa J. Ljubenovic

Miša J. Ljubenović: Svi koji upisuju umetničke škole bi trebalo da prođu neku proveru

Mihailov otac Srđan je išao u umetničku školu kako bi se raspitao o mogućim smerovima za Mihaila, potvrđuje nam i direktorka te škole Olivera Mićunović. Ali ni ona, kao direktorka škole za koju se obavezno polaže prijemni, nije znala da deca koja završe osnovnu školu po IOP za druge srednje škole ne moraju polagati prijemni.

„Pričali smo o tome šta on može i kakav je učenik i on je (otac Srđan, prim. red) tada rekao da oni imaju mogućnost da se upišu mimo liste. Rekla sam da za to ne znam, da je prijemni ispit uslov za umetničku školu i da se polaže pre male mature“, tvrdi Olivera Mićunović. Kada se Mihailo nije pojavio na prijemnom, pomislila je da su Veselinovići ipak odustali. „Znate, mi nemamo poseban prijemni po IOP, imamo jednak prijemni za sve, a imali smo učenike po inkluziji koji pohađaju nastavu po programu isključivo za njih.“

Šta sada?

Iako svi sa kojima smo pričali naglašavaju da je ovo jedinstven slučaj sa kojim se nisu sreli, problem je izgleda daleko dublji. Teško je pretpostaviti da građani uz jutarnju kafu prelistavaju Službeni glasnik pa da znaju svaki propis u detalje, ali kako je moguće da ni ljudi u sistemu obrazovanja ne znaju detalje o pravima i mogućnostima za decu koja zbog nekog hendikepa moraju da uče prema posebnom programu?

Olivera Micunovic

Direktorka škole Olivera Mićunović

Tako ni Danijel Arsenković iz niškog Udruženja za pomoć osobama sa autizmom takođe nije upoznat o pravima dece sa autizmom kada je reč o obrazovanju. Zato smatra da sve probleme treba rešavati od vrha, ali i da je krivica roditelja što se nisu bolje raspitali. „U našem Udruženju postoje različiti timovi koji traže odgovore na pitanja naših članova. Tim postoji, ali roditelj mora da pita. Niko ne može unapred da zna, pa da kaže treba tako i tako“, navodi Arsenković za DW. No Mihailovi roditelji nisu bili članovi udruženja niti su se tu raspitali.

Još nekoliko dana je ostalo do početka nove školske godine. Da li će Ministarstvo napraviti ustupak za Mihaila? Dok dečak vredno crta fotografisane zgrade, kuće i enterijere do najsitnijih detalja na svom izuzetno sporom i starom računaru, roditelji brinu kako će napredovati ako ne bude nastavio školovanje. Kažu da im više nije važno ko je kriv već se nadaju da će se problem rešiti kako bi sin mogao da se školuje u oblasti koja ga zanima, a od koje bi mogao da živi.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama