Kad mediji terciraju političarima | Evropa | DW | 22.07.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Nemačka

Kad mediji terciraju političarima

Nemačke novine ne služe za dnevno-političke obračune i progon opozicije, nećete na naslovnicama videti „Svaka čast Merkelovoj“. Ali izveštavanje o izbegličkoj krizi pokazuje da između politike i medija postoji simbioza.

Zaključak je nedvosmislen: mediji su načinili grešku. Na vrhuncu izbegličke krize 2015. i neposredno nakon toga su o čitavoj temi uporno hteli da „poučavaju narod“ baš u skladu sa politikom Angele Merkel. A time nisu činili ono što je njihov zadatak: da distancirano objašnjavaju složene pojave i događaje. Umesto toga su poslušno sledili politiku vlade i može se reći da su bezmalo naređivali građanima da slede „politiku dobrodošlice“ kakva se u prvo vreme tražila.

Novinari ili učitelji?

Ove kritike nisu nove, ali do sada su uglavnom stizale iz krugova bliskih ekstremnoj desnici. Ali sada je to i rezultat ozbiljne naučne studije nemačke štampe koje su obavili Hamburška medijska škola i Univerzitet u Lajpcigu. Analizirano je 35.000 novinskih članaka, pre svega četiri najveća lista: Zidojče cajtunga, Frankfurter algemajne cajtunga, Velta i tabloida Bild, ali i 85 lokalnih listova. Autori studije na gotovo 200 stranica nisu analizirali sadržaj elektronskih medija, mada je utisak da je i tamo stvar izgledala slično. Istraživanje je finansirala fondacija Oto Brener, bliska sindikatima.

Ne samo da se po medijima diktiralo šta treba da se misli: ko se između februara 2015. i marta 2016. odvažio na neke kritične izjave o dolasku izbeglica smesta bi bio obeležen kao ksenofob i optužen za netrpeljivost prema strancima, pokazuje ova analiza.

I mišljenje dela stanovništva koji je „iz različitih razloga skeptično do kritično tumačio politiku useljavanja“, pišu autori, „nisu se ozbiljno uvrštavala u raspravu.“ Ta „kultura dobrodošlice“ koju je tražila nemačka vlada je u štampanim medijima pretvorena „u neku vrstu čarobne reči“. Čitava tema o izbeglicama se pratila sa „previše sentimentalnosti o 'dobrim ljudima' i sa premalo kritičkih pitanja nadležnim telima.“

Ungarn Flüchtlinge in Budapest machen sich zu Fuß Richtung Deutschland auf

Hiljade izbeglica kreće se iz Mađarske ka Nemačkoj nakon što je Angela Merkel rekla da će svi koji dođu biti primljeni (4.9.2015)

Povrh toga, masovno se prepisivalo i ponavljalo ono što je već rečeno: od oko 35.000 hiljada objavljenih članaka, samo šest odsto izvještaja ili reportaža su zaista pisali novinari sa lica mesta. To se posebno odnosi na tri najvažnija lista, Zidojče, Frankfurter algemajne i Velt. Svaki peti tekst koji su objavili o ovoj temi uopšte nije bio izveštaj nego komentar što je „neuobičajeno visok udeo“ - kako konstatuje vodeći autor tog istraživanja, novinar i univerzitetski profesor Mihael Haler.

Najvažniji na svetu su – političari?

Zabrinjava i način na koji su glavni akteri događaja bili gurnuti u stranu. Redakcijskih izveštaja o organizacijama i različitim institucijama koje su pomagale izbeglicama i koji su sa njima bili čitave dane je bilo tek 3,5 odsto. Niko se nije setio ni da pita stručnjake koji bi nešto znali da kažu o recimo etničkim posebnostima ljudi koje dolaze: na tu temu je samo jedan od 100 objavljenih članaka. Umesto toga se i o tako važnoj temi za čitavo društvo naveliko raspravljalo apstraktno i tek pitajući političare na funkcijama.

Čak 43 odsto onih čije se mišljenje redovno objavljivalo su bili predstavnici vlade u Berlinu, ministri ili stranke. I tu su najpre pitani oni koji će reći pozitivno: izjave političara Zelenih su se u novinama dvostruko češće pojavljivale nego političara Levice. Radikalno desna stranka Alternativa za Nemačku (AfD) koja je, šta god mislili, ipak politička stranka zastupljena i u čitavom nizu pokrajinskih parlamenata, o toj temi gotovo uopšte nije mogla da dođe do reči – njihovo mišljenje je zabeleženo u 0,1 odsto izveštaja.

Politika i novine „pod istom kapom“

Autori studije zato govore o „izuzetnoj dominaciji političke elite“ koja je uz pomoć medija suvereno vladala ovom temom. I to sasvim u smislu onoga što je odlučio politički vrh vladajuće koalicije, demohrišćana Angele Merkel i socijaldemokrata. U polovini tekstova koji su analizirani nije bilo baš nikakve kritične distance prema mišljenju vlasti. Još gore od toga: politika i mediji su se u mnogim temama o izbeglicama nalazili u „zatvorenom prostoru komunikacije koju mnogi u svojim komentarima zovu mejnstrimom.“

Ukupno uzevši, 83 odsto napisa su se izričito ili uglavnom pozitivno izjašnjavali o dolasku izbeglica i time uveliko doprineli stvaranju politički željene „kulture dobrodošlice“. Oni koji su izražavali sumnju su u štampu stigli u vidu fusnote.

Deutschland Merkel Selfie mit Anas Modamani

Kancelarka je u politici dobrodošlice mesecima mogla da računa na bezrezervnu podršku medija

Čitanje ove studije stvara dojam da su „naučnici, nakon svega, imali želju da istraže i onda čitavo novinarstvo zgrabe za okovratnik i žestoko prodrmaju“, piše na portalu nedeljnika Cajt. Taj utisak je još jači kada autori analiziraju reakcije medija nakon čuvene novogodišnje noći u Kelnu, kada su stotine mladića „arapskog porekla“ napastvovale i pljačkale devojke. Ta povreda „kulture dobrodošlice“ je onda u mnogo slučajeva vodila do korekcije izveštavanja o izbeglicama.

Jer kritika je bila sve glasnija, takođe i u medijima. „Stiče se utisak da su mnogi novinari sada želeli da nadoknade, pa i da premaše ono što su pre uporno propuštali“, piše u toj analizi. Doduše i ona je donekle nedorečena – kao kad na primer listu Frankfurter algemajnu cajtung priznaje da se u „mnogo“ komentara ipak protivio neograničenom dolasku izbeglica. Ali ukupan rezultat je potpuno jasan: to je argumentovani i veoma glasni šamar nemačkim medijima. Ta „državna poslušnost“ je možda u mnogim slučajevima bila iz moralnih načela, ali čak i tako – to nije posao novinara.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama