1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Kad je Milošević predstavljan kao Hitler

Nemanja Rujević8. jun 2016.

U Inzbruku je objavljena knjiga „Rat za Kosovo“ istoričara i istraživača konflikata Kurta Griča. U njoj ima reči o tome šta je bombardovanje 1999. značilo za NATO i kako je javno mnjenje pripremano za intervenciju.

https://p.dw.com/p/1J2Lj
Belgrad Luftangriff 1999
Foto: picture alliance/dpa

Ljubitelji velikih reči i zagovornici tumačenja prema kojem sva bitna svetska dešavanja počinju u balkanskom buretu baruta, sigurno će se obradovati tezi da je „novi svetski poredak“ počeo bombardovanjem Jugoslavije 1999. godine. To, doduše uz manje pompe, tvrdi italijanski istoričar Kurt Grič u svojoj knjizi „Rat za Kosovo – istorija, pozadina, posledice“ koju je početkom godine objavio Univerzitet u Inzbruku.

Teza je jednostavna i Grič je lako dokazuje: intervencija NATO od pre 17 godina predstavljala je prvo mešanje moćne vojne alijanse uz objašnjenje da se radi o humanitarnoj intervenciji u korist potlačenih ljudi. Time je, tvrdi istoričar, NATO iz odbrambenog prerastao u napadački savez koji po istoj matrici – bez blagoslova Saveta bezbednosti UN – interveniše širom sveta.

Kurt Gritsch
Kurt Grič: Kosovski rat predstavljao je transformaciju NATO u napadački savezFoto: Privat

„Tematika Kosova je na neki način išla naruku NATO. Tu je prepoznat konflikt za koji se moglo pretpostaviti da će eskalirati ukoliko jedna strana bude vojno podržana. I to da će eskalirati tako da se može dobiti izgovor za vojnu intervenciju – tako je i bilo“, kaže Grič u obimnom intervjuu za DW koji možete pročitati OVDE.

Kako su pridobijeni Nemci

U knjizi se mladi istoričar posvećuje i načinu na koji je za intervenciju pridobijeno nemačko javno mnjenje što je, prema rečima tadašnjeg portparola NATO Džejmija Šeja, bilo ključno za pokretanje vazdušnih napada. „Sugerisano je da je to borba protiv novog Hitlera“, objašnjava Grič. „Milošević je navodno novi Hitler, a Srbi novi nacisti. Zna se da se protiv istorijskog Hitlera borilo iz dobrih razloga, zato se i išlo na to: ako ne podržite rat protiv Miloševića, onda je to isto kao da ništa ne preduzimate protiv Hitlera. A takvu etiketu nemačka javnost sebi nije htela da dozvoli po drugi put u istoriji.“

Kosovski rat je, tvrdi Grič, dobro došao i samoj Nemačkoj koja je tako „odbacila“ pečat Holokausta – jer je devedesetih još svako razmatranje o eventualnom vojnom angažovanju nemačke vojske praćeno podsećanjima na zla koja su nacisti naneli svetu. „S krajem Kosovskog rata je ta debata u nemačkoj javnosti okončana“, kaže istoričar. Sada se podrazumeva da nemački vojnici smeju ratovati širom sveta.

U knjizi „Rat za Kosovo“ je posebna pažnja posvećena jednoličnom izveštavanju vodećih nemačkih medija koji su odreda podržavali intervenciju. To inače spada u užu specijalnost Kurta Griča, istraživača konflikata koji se posebno bavio ulogom medija u njima. „Svaka velika politička grupacija ima medije koji su joj bliski sadržinski, a delimično ima i personalnih preklapanja. Kod diskursa o Kosovu se to može dokazati: sve velike nemačke novine koje su bliske parlamentarnim strankama bile su za intervenciju NATO s izuzetkom novina bliskih današnjoj Levici.“

Tanka kritika Srbije

Ono što bolno nedostaje Gričovom radu – a već se prethodno u dve knjige i pedesetak tekstova bavio raspadom Jugoslavije, Kosovom i ulogom NATO – jeste zapravo kritika srpskog nacionalizma i politike režima Slobodana Miloševića. Dok se Grič detaljno posvećuje zločinima OVK i suludoj ideji Velike Albanije, zločini srpske vojske, policije i paravojnih formacija mahom su predstavljeni kao „nepotrebno oštre reakcije“ na napade OVK.

„Za dobro utemeljenu kritiku Srbije morao bih da napišem novu knjigu“, priznaje on u razgovoru za DW. „U mojim publikacijama se može videti da više pažnje poklanjam političkom delovanju Zapada, ali to nikako ne znači da je srpska vlast automatski u ulozi žrtve. Ni u kojem slučaju. U slučaju Kosova se mora uvideti ne samo da je bilo krupnih političkih grešaka od strane Beograda još osamdesetih, već je bilo ratnih zločina i pre intervencije NATO.“

Stoga mu je, kaže, važno da njegove teze ne budu selektivno odabrane i citirane od strane srpskih nacionalista. Protiv toga će malo šta moći da učini. Bez obzira na manjkavosti, knjiga nudi perspektivu koja u zapadnoj javnosti svakako nije mejnstrim. Pozivajući se na veliki broj relevantnih izvora, Grič je na kraju uspeo da potvrdi glavnu tezu: da je Kosovo bilo prekretnica za NATO. Knjiga bi trebalo da bude prevedena i na srpski jezik, ali je neizvesno kada i kod kog izdavača će biti objavljena.