Kad će bolji život? | Politika | DW | 23.04.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Crna Gora

Kad će bolji život?

Po stopi ekonomskog rasta Crna Gora je poslednje 2 godine među vodećim zemljama Evrope. Sindikati tvrde da većina građana to još ne oseća u novčanicima dok iz Vlade insistiraju da životni standard raste svake godine.

Montenegro l Hauptstadt Podgorica (DW/R. Krackovic)

Podgorica

Vlada Crne Gore je 2019. najavila kao godinu rasta životnog standarda. Ohrabren visokim stopama rasta bruto-domaćeg proizvoda (BDP) u 2017. i 2018. godini od preko 4 odsto, premijer Duško Marković poručio je da sada očekuje rast plata i penzija i poboljšanje ukupnog standarda svih građana Crne Gore. Ipak, nekoliko poskupljenja prethodnih meseci stavile su plan Vlade na veliku probu.

 Poskupljenja anulirala rast plata i penzija?

Prosečna plata od početka godine minimalno je porasla i trenutno iznosi 514 eura a penzije su povećane 2 odsto, ali je istovremeno došlo do jednog a najavljeno je i drugo poskupljenje struje koje u konačnom iznosi najmanje 5,4 odsto a može da bude i mnogo veće za deo građana. Uz to, tokom ovog meseca dva puta su skočile cene goriva pa je ono najskuplje premašilo 1,4 evra po litru.

Montenegro l Srdja Kekovic l Generalsekretär, Union der Freien Gewerkschaften (DW/R. Krackovic)

Srđa Keković

„Očigledno je da se neki trendovi kojima se Vlada hvali nisu odrazili na standard građana", kaže generalni sekretar Unije slobodnih sindikata (USS) Srđa Keković. Lider jednog od dva nacionalna sindikata priznaje da, otkad je počela gradnja prvog crnogorskog autoputa Bar – Boljare 2015, Crna Gora ima rast BDP-a, ali dodaje i da na drugoj strani ima i ogromno zaduživanje.

Keković kaže da taj autoput kasni jer su tu napravljene grube greške koje će nas, kako dodaje, koštati najmanje još 100 miliona evra što stvara dodatnu nervozu i situacija je, po njegovom mišljenju, u ovom trenutku dosta alarmantna.

Podseća da je i nestabilna politička situacija zbog protesta, tvrdi da građani sve lošije žive i da je sve veći jaz između siromašnih i bogatih, tako da Vlada definitivno mora da se više posveti poboljšanju standarda građana Crne Gore.

Iz Vlade stiže potpuno drugačiji pogled

Tako državna sekretarka Ministarstva finansija Nina Vujošević kaže da Crna Gora ostvaruje najviše stope rasta od 2008, kada je počela razorna svetska ekonomska kriza i te stope su među najvišima u Evropi.

„Građani i privreda već naveliko osećaju efekte jer država izdvaja više novca za ulaganja u infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje i rešavanje stambenih pitanja zaposlenih. Kapitalni budžet nam je u odnosu na 2014. povećan petostruko, a iz njega se pored autoputa, grade novi vrtići, škole i bolnice", objašnjava Vujošević.

Montenegro l Staatssekretärin Nina Vujosevic l Finanzministerium (Government of Montenegro)

Nina Vujošević

Ona kaže i da je ekonomski rast snažno doprineo povećanju ukupne zaposlenosti a nastavljen je i rast plata i penzija.

„Sve ovo ne bi bilo ostvarivo kada bi ekonomija bila u recesiji", dodaje Vujošević i ponavlja višegodišnje tvrdnje Vlade da je Crna Gora najrazvijenija ekonomija na Zapadnom Balkanu.

Ove ocene se temelje na podacima o najvišem bruto - domaćem proizvodu po glavi stanovnika od oko 7.450 evra. Vujošević dodaje i da podaci pokazuju da Crna Gora ima najvišu prosečnu zaradu i najvišu prosečnu penziju u regionu.

Moguć socijalni bunt?

Keković, s druge strane, podseća da Crna Gora ima najmanju minimalnu zaradu u Evropi od 193 evra mesečno. Vlada je najavila povećanje na 222 evra, ali USS time nije zadovoljna.

On tvrdi i da vlast okleva da usvoji novi zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju, koji bi doveo do osetnijeg povećanja penzija. Traži i da Vlada zaustavi poskupljenje struje i pozabavi se cenom goriva jer, kako poručuje, odgovorna vlast treba da vodi računa da cene energenata i osnovnih životnih namirnica i usluga moraju da budu stabilne ili prate rast zarada.

Keković smatra da je u suprotnom moguć socijalni bunt i da je USS spremna da ga predvodi, ako Vlada ne izađe u susret njihovim zahtevima.

„Velika je tenzija kod građana i, iskreno rečeno, nijednom društvu ne odgovara ovakva eksplozivna situacija i da se stvari rešavaju na taj način", upozorava Keković.

Montenegro Kotor Stadt (picture-alliance/Bildagentur-online/Mahaux - AGF)

Kotor

Vujošević, pak, tvrdi da se životni standard, meren bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika, poboljšava iz godine u godinu i približava  standardu u Evropskoj Uniji. „Blizu smo polovine prosečnog standarda EU, što ukazuje na napredak, ali je još puno posla pred nama", priznaje Vujošević.

Četvrtina u riziku od siromaštva 

Krajem prošle godine objavljeno je da je skoro četvrtina stanovništva Crne Gore, tačnije 23,6 odsto, u riziku od siromaštva. Keković kaže da je to poražavajuće.

„Po našim podacima, skoro 80 hiljada ljudi u Crnoj Gori živi mesečno sa najviše 250 evra i to je alarm za one koji donose ključne odluke u državi da se moraju hitno pozabaviti poboljšanjem standarda", smatra čelnik USS.

Vujošević smatra da ova stopa ne pokazuje koliko je stanovnika stvarno siromašno. Dodaje i da je ona smanjena u odnosu na poslednje merenje iz 2013. i tvrdi da je pokazala da je u stvari smanjen jaz između izrazito bogatih i izrazito siromašnih.

Kada je reč o procentu apsolutno siromašnih u Crnoj Gori u 2017. po podacima Svetske banke, on je iznosio 4,4 odsto i to je, kaže Vujošević, najniža stopa siromaštva u regionu. Obećava da će Vlada nastaviti sa raznim merama na smanjenju siromaštva.

Pad nezaposlenosti – statistika ili realnost?

Poslednjih meseci u Crnoj Gori zvanično je došlo do pada nezaposlenosti i ona je sada na 16,5 odsto.

„Ekonomski rast je uticao na rast zaposlenosti, zahvaljujući snažnom investicionom ciklusu i otvaranju novih radnih mjesta u preduzećima”, vjeruje Vujošević.

Keković ne vidi da je ona pala kroz neko novo zapošljavanje. „Smanjenje nezaposlenosti je više kozmetički potez kroz, na primer, brisanje dela ljudi sa evidencije nezaposlenih po raznim osnovama ili angažovanje nezaposlenih visokoškolaca na jednokratnom stručnom usavršavanju od 9 meseci. Tu se radi samo o čistom administriranju", tvrdi Keković.

Montenegro l Hauptstadt Podgorica (DW/R. Krackovic)

Podgorica

Sindikati i opozicija i inače često tvrde da je državna statistika samo ulepšavanje sumorne stvarnosti i dovode u pitanje i glavni podatak po kome je prosečna plata u državi sada 514 evra.

„U taj obračun, po nekim našim nezvaničnim informacijama, nisu uključena preduzeća do 10 zaposlenih kojih je ogroman broj u Crnoj Gori. Naše procene su da prosečna plata nije veća od 430 evra ali ćemo insistirati da saznamo kolika je ona tačno" najavljuje Keković.

„To da li je nešto pozitivno ili negativno ne može biti utvrđeno na osnovu lične percepcije pojedinaca, već objektivnih statističkih pokazatelja. U tom kontekstu svaki komentar na kritike statističkih podataka je suvišan" jasna je Vujošević.

Crnogorci ipak nisu neradnici

Nedavno je objavljen loš podatak po crnogorske zaposlene po kojem su oni treći u Evropi po dužini radne sedmice. Najgora situacija je u trgovinama pa je Vlada nedavno odlučila da u toj delatnosti uvede neradnu nedelju.

„To još jednom ruši stereotip o Crnogorcima kao neradnicima. Imamo situaciju da neki naši zaposleni rade i po 50 sati, rade i praznicima a prekovremeni rad im se ne plaća. Država tome mora da stane na kraj i jedino u tom slučaju imamo šansu da obezbedimo makar osnovne uslove za dostojanstveni rad" zaključio je Keković.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM