Kaži mi gde je danas komunizam? | Mozaik | DW | 10.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Istorija

Kaži mi gde je danas komunizam?

Ruska revolucija 1917. bila je polazna tačka za iluzije i nade, ali je dovela do terora i rata. Šta je 100 godina kasnije ostalo od ideologije na koje se još uvek pozivaju zemlje poput Kine?

Fantazije o moći često se ogledaju u umetnosti i kulturi. Vladari – bez obzira koje ideologije – sebi bukvalno podižu spomenike. U Sovjetskom Savezu se pod Staljinom tridesetih počelo sa izgradnjom ogromne palate (naslovna fotografija), koja nikada nije završena. Prvo je počeo Drugi svetski rat, a 1957. godine, četiri godine nakon smrti diktatora, Staljinov naslednik Hruščov obustavio je izgradnju.

Ipak, doba komunizma, od ruske revolucije 1917, ostavilo je dovoljno tragova. U zemljama koje su nekada bile, ili još uvek jesu, marksističko-lenjinističke, čitave gradove karakteriše socijalistička arhitektura. To su bezbrojni redovi tipičnih, sivih višespratnica. Zahvaljujući svežoj farbi i ulaganjima, takva nasilja su u Istočnoj Nemačkoj izgubila svoju monotoniju.

Staljinova aleja i Ajzenhutenštat

Ausstellung Berlin Warschau Karl-Marx-Allee

Socrealističke fasade u Staljinovoj aleiji u Berlinu 1954.

U retrospektivi, rana faza komunističke arhitekture bila je estetski i politički najambicioznija. Najbolji primeri za to su bivša Staljinova Aleja u Berlinu (danas Aleja Karla Marksa i Frankfurtska aleja ) i Ajzenhutenštat – grad na poljskoj granici koji je dizajniran u arhitektonskom ateljeu.

Šta je stvarno ostalo od tog projekta pod nazivom komunizam, a koji je počeo ruskom revolucijom 23. februara 1917. po julijanskom i 8. marta 1917. po gregorijanskom kalendaru? Sto godina kasnije, tom pitanju su se posebno intenzivno posvetili istoričari, stručnjaci iz muzeja, kao oni za političko obrazovanje. Neki rezultati su već tu, a ostali slede. Na nedavno održanoj konferenciji u Berlinu bilo je reči o različitim aspektima komunizma.

Uvek moderno: Če Gevara na majici

Majice sa likom argentinskog revolucionara Če Gevare i 2017. nose tinejdžeri po čitavom svetu. Pitanje je da li oni zaista znaju ko je on bio. A o nivou terora i desetinama miliona žrtava komunističke tiranije u svetu, istoričari se spore do danas.

1. Mai in Zwickau Che Guevara T-Shirt

Majica sa likom Če Gevare - i danas omiljena među mladima

Savezna Fondacija za istorijsku obradu diktature SED u bivšem DDR-u osvetljava tu temu iz nekoliko perspektiva. Na izložbi u Berlinu predstavila je izložbu postera „Komunizam u svom vremenu“. To je putovanje kroz vreme koje počinje 1917. i završava se u sadašnjoj Rusiji. Na scenama se – bez preterivanja – vidi istorija 20. veka: kolektivizacija, kult vođe i legende o herojima, socijalističke zemlje sveta, ratovi u Aziji, Americi i Africi, levičarski pokreti u Zapadnoj Nemačkoj.

Izložba koja dolazi svojim posetiocima

Posebnost izložbe jeste njen neverovatno jednostavan i veoma mobilan koncept. Ona se sastoji se od 25 slika i panela s tekstovima koji su štampani u tiražu od 2.000 komada. Zainteresovane obrazovne institucije – škole, univerziteti, Gete-institut – mogu da kompletan paket naruče i dobiju besplatno. „Ljudi ne dolaze na izložbu, već izložba dolazi ljudima“, kaže menadžer projekta Ulrih Malert.

Vitalnost ideologije i strukture komunizma, naravno, može da se vidi u ogromnoj zemlji: Kini. „Bez Rusije, ne bi bilo ni komunističke Kine“, podseća istoričar Gerd Kenen, koji je koncipirao izložbu o komunizmu. U septembru izlazi njegova knjiga „Crvena boja – poreklo i istorija komunizma“, a mesec dana kasnije, u Nemačkom istorijskom muzeju u Berlinu, počinje izložba „1917. Revolucija. Rusija i Evropa“.

Ima mnogo veoma različitih pristupa fenomenu komunizma. Fondacija je pokrenula nekoliko onlajn-projekata. Portal dissidenten.eu već je otvoren za publiku i fokusira se na biografije disidenata i aktivista za ljudska prava iz zemalja bivšeg evropskog istočnog bloka.

S obzirom na to bogatstvo izložbi i obrazovnih programa o komunizmu, postavlja se pitanje: „Da li smo delom slepi u proučavanju istorije?“ Markus Mekel, poslednji ministar spoljnih poslova DDR, rekao je da bi on na kraju ove rečenice stavio znak uzvika umesto znaka pitanja. On upozorava od „trivijalizacije“ komunizma. A da bi se to sprečilo, on smatra da je potreban Evropski institut za edukaciju o zločinima komunizma.