Juriš na stranu Vilotića
8. avgust 2018.
Predsedništvo Demokratske stranke Srbije (DSS) odlučilo da raskine sve koalicije na lokalnom nivou sa vladajućom Srpskom naprednom strankom (SNS) u 14 gradova i opština. Mnogi to tumače kao korak nekada velike i bitne partije ka opozicionom Savezu za Srbiju. Odluka je objašnjena neslaganjem sa „veleizdajom odnosno predajom Kosova i Metohije“.
Ali, svega nekoliko sati kasnije stigao je još jedan dokaz da je srpska politička scena u rasulu i da je korupcija jača od svakog uverenja. Vrlo brzo nakon saopštenja DSS javilo se nekoliko funkcionera Zlatiborskog okruga, koji su objavili da istupaju iz DSS, i dalju političku aktivnost nastavljaju „u okviru SNS i tima koji predvodi Aleksandar Vučić“. Slično je postupio i odbornik DSS u opštini Mali Zvornik.
Tragikomična situacija je još jednom potvrdila da mnoge u Srbiji u stranke ne okupljaju programi i ideje već goli lični interes. Ima li uopšte smisla učestvovati u političkom životu i mogu li partije da sprovode svoje programe ako im članstvo i funkcioneri na prvoj krivini okrenu leđa?
Što bliže novcu
Proteklih nekoliko godina ne samo da je bilo pojedinačnih prebega u vladajuću stranku, već su to činili i čitavi opštinski i gradski odbori. Posebno je bio zapažen prelet čitavog „Pokreta za Krajinu“ Boška Ničića u SNS, koji je pre toga držao uporne i prilično masovne proteste u Zaječaru protiv vlasti, sa sve vatrenim govorima protiv Vučića.
Javnost je na to mogla da reaguje samo sa podsmehom i nevericom, jer tu samo sarkazam pomaže. Pored par beogradskih opština, prebezima poslanika je prekrojena izborna volja građana širom Srbije.
„Sve smo uradili da izbrišemo bilo kakve političke, ideološke i vrednosne razlike, dakle da uništimo samu srž politike“, kaže za DW Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku. „Sve se svelo na borbu za pozicije i da se bude što bliže novcu, posebno na lokalu. Mislim da zbog toga neće uslediti političke sankcije od strane građana jer su i oni već prihvatili kao pravilo da u srpskoj politici nema politike već samo ogoljenih ličnih interesa.“
Kako stranke u takvim uslovima da sprovode svoje političke programe? Vrlo teško, ističe Dragan Popović, ali napominje da stranke ne bi trebalo posmatrati kao žrtve već kao krivce. „One su stvorile situaciju u kojoj su ljudi izgubili nadu da postoji bilo kakva alternativa. Ne mislim da je sve izgubljeno, ali da je teško izvući se iz ovakvog živog blata srpske politike – jeste.“
Nema opravdanja za korupciju
Odluka bivših vlasti da su poslanici vlasnici mandata sada se svima obija o glavu, ocenjuje za DW politički analitičar Branko Radun. „Taj zakon je Demokratska stranka (DS) donela kako bi mogla jednostavno da kupi neke poslanike ako joj zatrebaju i sada je sve ovo što se dešava posledica te odluke – koju su inače svi u to vreme hvalili. To je dovelo do trgovine mandatima. Funkcioneri stranaka su prosto počeli da brinu samo o svom interesu, a stranka to može samo nemoćno da posmatra.“
Kao neka vrsta olakšavajuće okolnosti za političare na lokalu navodi se značajan pritisak vlasti, koja drži sve tokove novca. Dragan Popović se ne slaže sa takvim objašnjenjima i smatra da „niko nikog nije naterao da ulazi u politiku i preuzima neke lukrativne položaje. Nemate nikakvog opravdanja ako sami učestvujete u toj koruptivnoj mašineriji koja je preuzela i društvo i državu u Srbiji.“
Naravno da ima i pritisaka, dodaje Branko Radun, ali ljudi na lokalu uglavnom razmišljaju šta je interes njihove opštine. „Ti ljudi imaju dilemu: da li je njihov interes da se sukobljavaju sa republičkom vladom, ili im je interes da njihova opština prosperira? I vrlo često je odgovor ovo drugo, jer bi sukob sa republičkim vlastima i nedostatak komunikacije sa ministarstvima bio na štetu njihove lokalne zajednice.“
Radun pri tom skreće pažnju i na fenomen da funkcioneri i odbornici ne prelaze samo u vladajuću stranku. „Kao što više ne vide perspektivu u DSS, isto tako ne vide perspektivu u nekoj drugoj opozicionoj stranci. Imate primer u Vojvodini da su ljudi iz Pokreta slobodnih građana otišli kod Đilasa, jer kod Đilasa vide neku perspektivu. Nije to više pitanje samo programa jer i centrala stranke može da se ne drži svog programa zbog nekih političkih saveza i kombinacija, a ne samo pojedinačni preletači“, dodaje Radun.
Neorganizovani i za bojkot
Kakav je onda smisao izbora? Preletači obesmišljavaju političke programe, autokratska vlast ih kupuje, korupcija cveta – deluje kao da je nemoguće pronaći zdrave osnove za političko delovanje.
Dragan Popović ipak smatra da o bojkotu ne bi trebalo razmišljati. „Ne verujem u tu vrstu pasivnog otpora protiv ovakvog autokratskog režima. Možda je paradoksalno, ali za bojkot je potrebna daleko bolja organizovanost nego kada učestvujete u izbornoj trci. Tako da ne verujem u bojkot kao metod, a posebno ne u društvima kao što je srpsko koje je tradicionalno neorganizovano“, zaključuje Popović.