Junkerovi komesari u vrućoj stolici

„Ako imaš nekog matorca, onda ga pošali u Evropu!“ Tako se ranije posprdno govorilo o političarima iz zemalja EU koji su poslati u evropske institucije jer navodno u svojim zemljama više nisu mogli učiniti mnogo toga. Ova opaska nije nikada bila tačna, danas pogotovo. To važi kako za poslanike u Evropskom parlamentu, tako i za komesare. Članove komisije nominuju zemlje članice, a predsednik Komisije na to nema uticaj. Međutim, pre nego što komesari stupe na dužnost, moraju se suočiti s često vrlo kritičnim pitanjima zastupnika u nadležnim odborima Evropskog parlamenta.

Tako se na primer 2004. godine Italijan Roko Butiljone našao na meti kritika zbog svojih ranijih kontroverznih izjava o ženama i homoseksualcima. Zatim se 2009. godine na meti napada našla Bugarka Rumjana Šeleva zbog navodno nepotpunog navođenja podataka o dodatnim primanjima. Parlament ne samo da može odbiti pojedine komesare nego i celu komisiju. Ali i sama pretnja je u oba slučaja dovoljan razlog da se zamene komesari koji se nađu na meti kritika.

Nepodobni komesari

Ovaj put veliki broj komesara mora računati da će se naći u oštrom unakrsnom ispitivanju. Pojedini komesari su kritikovani odmah nakon Junkerovog predstavljanja svoje ekipe. Nemački političari se recimo pitaju zašto će Francuz Pjer Moskovici biti komesar za ekonomska i monetarna pitanja ako se zna da je, dok je bio ministar finansija Francuske, svojom politikom doprineo rekordnom zaduženju zemlje.

Naredna kritika je upućena Džonatanu Hilu, britanskom konzervativcu zaduženom za finansijsku stabilnost, finansijske usluge i uniju tržišta kapitala. Od njega se, navode kritičari, može očekivati sve drugo osim regulisanja finansijske stabilnosti. Mnogi se žale da 41-godišnja Italijanka Federika Mogerini, spoljnopolitička predstavnica EU, nema dovoljno spoljnopolitičkog iskustva.

Zabrinutost postoji kada je riječ o Tiboru Navračišu. Dosadašnji mađarski ministar spoljnih poslova bi trebalo da preuzme resor obrazovanja, kulture i brige o mladima. Kao ministar pravosuđa je Navračiš u Mađarskoj izvršio reformu pravnog sistema i time ograničio kompetencije pravosuđa. Zbog te reforme i restriktivnog zakona o medijima je vlada premijera Viktora Orbana godinama u sukobu sa Komisijom koja Mađarskoj preti procesom zbog povrede sporazuma.

Klima i nafta, ruku pod ruku

U međuvremenu parlament i javnost imaju dovoljno vremena da se bave biografijama pojedinih komesara i da na svetlo dana iznose nove sporne činjenice. Španac Migel Arias Kanete bi trebalo da bude komesar za energetiku i zaštitu klime. Međutim, prema mišljenju nemačkih organizacija za zaštitu životne sredine, on je „najgore moguće rešenje“ jer kao „lobista naftne industrije“ može potkopati energetske promene u Evropi. Grinpis čak govori o „sukobu interesa“.

Kanete je inače član upravnih odbora u dve naftne firme i najveći je vlasnik akcija tih preduzeća. Najava da će se odvojiti od akcija neće ućutkati kritičare. Kanetea u parlamentu očekuje „veoma teško saslušanje“, mišljenja je predsednica poslaničkog kluba Zelenih Rebeka Harms. Možda će svemu biti dodato i njegovo mišljenje o ženama za koje je kasnije uputio izvinjenje.

Partijsko-politička lojalnost

Ipak, bez obzira na sve navedene slučajeve, nije jasno da li će parlament biti protiv sastava Evropske komisije. Prepreke su velike: naime, potrebno je dokazati teške greške ili manjak sposobnosti nekogkomesara. Osim toga se u parlamentu uvek radi o partijskoj politici. Poslanici partijske familije, iz koje komesar dolazi, često su skloni partijsko-političkoj lojalnosti i uz komesara su iako su lično možda protiv njega.

Saslušanje i ispitivanje budućih komesara počinje 29. septembra i trebalo bi da traje nekoliko sedmica. Za svakog od 28 komesara su predviđena tri sata za saslušanje. Glasanje o Evropskoj komisiji je planirano za 22. oktobar.