Juanu pada vrednost, Tramp škrguće zubima
6. avgust 2019.
U ponedeljak je jedan dolar koštao 7,04 juana. Bio je to prvi put od 2008. da valuta SAD košta više od 7 juana. U sredu, dan pred najavu predsednika Donalda Trampa da će uvesti nove carine, za dolar se plaćalo 6,88 juana.
Tako je juan za samo nekoliko dana izgubio više od dva odsto svoje vrednosti. To nema veliko dejstvo protiv carine od deset odsto koju Tramp hoće da razreže na kinesku robu. Ali, kao da je reč o prvom znaku nove strategije Pekinga.
Kurs kineske valute ne proizilazi samo iz ponude i potražnje, već ga određuje kineska nacionalna banka. Sedam juana za dolar – to je među stručnjacima važilo za granicu koja neće biti probijena.
SAD su uvek optuživale Kinu da smišljeno održava nizak kurs svoje valute renminbija („narodna valuta“ – juan je brojna jedinica). Baš Donald Tramp je u svojoj predizbornoj kampanji 2016. govorio da ponašanje Kine u trgovini nije fer. Što juan manje vredi, tim je kineska roba u inostranstvu konkurentnija.
Zvučni zid – 7 juana za dolar
I pored svih trzavica oko stvarne vrednosti kineske valute, kineska centralna banka je od maja 2008, dakle od pre više od deset godina, stalno održavala kurs dolara ispod vrednosti od 7 juana. Izgleda da je sada došao kraj toj uzdržanosti.
„Moramo da vidimo šta će se sada desiti“, kaže Rob Karnel, glavni ekonomista banke ING u Singapuru. Ako kineska nacionalna banka prilikom sledećeg određivanja vrednosti svoje valute ne bude to korigovala, „to bi moglo da znači da je slabljenje juana odgovor (na Trampovu pretnju carinama)“.
„Moj osećaj je da je pad kursa nameran“, kaže i Džulijan Evans-Pričard iz „Kapital ekonomiksa“ u Singapuru, „u prilog tome govori uvođenje mere ubrzo nakon što je Tramp najavio carine“. Osim toga Kina gotovo da i nema delatnih opcija da reaguje na najnovije Trampove pretnje. „Prodaja državnih obveznica SAD ili ograničenje izvoza metala – to nisu baš jake mere. Valuta je daleko najjači instrument“, kaže ovaj ekonomista.
Dalji razlozi za pad kursa
Drugi analitičari sumnjaju u to da Kina hoće da koristi juan kao oružje u trgovinskom ratu. „Ne vidim dokaze za to“, rekao je Klif Tan iz „Micubiši fajnenšla“ u Hongkongu: „Ono što se tamo dešava stvara veliku nesigurnost i nervozu“, kaže ekonomista ING Karnel.
Za predsednika SAD Trampa, stvar je jasna. „Monetarna manipulacija!“ – napisao je na Tviteru u ponedeljak ubrzo nakon što je ustao iz kreveta. A svojoj nacionalnoj banci je poručio: „slušate li?“
Federalna banka SAD je tek prošle nedelje smanjila osnovnu kamatu, iako to, po mišljenju Gabrijela Felbermajera, šefa Kilskog instituta za svetsku privredu, nije bilo ekonomski neophodno. Tramp je čak tražio još dosta veće snižavanje kamate. Njegov tvit od ponedeljka ukazuje da on hoće da pad vrednosti juana iskoristi za dalje snižavanje kamate u SAD. Manje kamate slabe dolar i čine robu iz SAD konkurentnijom na svetskom tržištu.
Preti li trka u devalviranju?
Nikakvo čudo što neki strahuju da će doći do monetarnog rata. Time bi postizanje saglasnosti u trgovinskom sporu postalo mnogo manje verovatno. „Ne verujemo da će u dogledno vreme doći do napretka u rešavanju trgovinskog konflikta“, rekao je Rej Atril, monetarni strateg Australijske nacionalne banke u Sidneju: „svakako je nerealno pretpostaviti da će aktuelna pregovaračka taktika uroditi plodom“.
Rob Karnel iz banke ING to vidi na sličan način. Niko nije računao s tim da će Tramp ubrzo po završetku trgovinskih pregovora u sredu uvesti nove carine. To otvara mnoga pitanja u Kini. „Oni se pitaju da li ljudi sa kojima pregovaraju uopšte imaju autoritet, i naravno, u pregovorima ne žele da čine ustupke da bi im na kraju bile nametnute još i kaznene carine, jer tako dvostruko gube“, kaže Karnel.