Juče Balkan, danas Bliski istok | Izbor iz štampe | DW | 21.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Juče Balkan, danas Bliski istok

Na programu televizije Arte je tematsko veče posvećeno Balkanu. To su zapazili neki novinari nemačkih dnevnih listova i tim povodom napisali ponešto o dokumentarcima koji se prikazuju, ali i o samom regionu.

Jedna od tema nemačke štampe je tematsko veče o Balkanu koje je na programu televizije Arte. Frankfurter algemajne cajtung tim povodom pod naslovom: „Ono što je danas Bliski istok, Balkan je bio juče“ piše kako se „Arte osvrće na raspad Jugoslavije i pita šta mu je usledilo“. „Pre četvrt veka Evropa i svet su – onako intenzivno kako danas prate užase ratova na Bliskom istoku – gledali na Balkan. Od srpskog napada na Vukovar 1991. pa do obuzdavanja borbi u Makedoniji intervencijom NATO 2001, ratovi i etnička čišćenja u regionu su zaokupljali pažnju sveta. Memoari Bila Klintona, Madlen Olbrajt i drugih delatnih ljudi iz onog vremena pokazuju: ono što je danas Bliski istok, juče je bio Balkan.“

„O tome se večeras radi na televiziji Arte. Tematsko veče o Balkanu počinje dvodelnim dokumentarcem o istoriji Jugoslavije, propale višenacionalne države, uspostavljene na ruševinama dve propale višenacionalne imperije, osmanske i habzburške. „Iluzija Jugoslavija“ – tako glasi naslov na koji će jugonostalgičari odmah uložiti prigovor. No, vreme u kojem je Jugoslavija, osnovana 1918, bar donekle mogla da važi kao otporna konstrukcija, kratko je trajalo. Ubistvo vođe Hrvata Stjepana Radića 1928, kojeg je hicima iz vatrenog oružja u parlamentu u Beogradu usmrtio jedan crnogorski poslanik, odlučujuće je zatrovalo klimu između Hrvata i Srba.“

„Ubistvo jugoslovenskog kralja Aleksandra 1934. u Marselju bio je mnogo pre Kenedija prvi atentat na jednog šefa države koji su snimile kamere. Ubica: jedan makedonski terorista, kojeg su zavrbovali hrvatski fašisti, a oni su sa nemačko-italijansko-mađarsko-bugarskom okupacijom Jugoslavije 1941. preuzeli vlast u velikoj Hrvatskoj koja je bila u milosti Hitlera. Srbi su u njoj morali da na rukavu nose žuti povez sa slovom ’P’ (pravoslavan), bili su progonjeni li ubijani. Ubrzo je svanulo i krvavo sunce Titovih partizana. 25. maja 1944, Tito je u svom skrovištu u Bosni uz mnogo sreće uspeo da pobegne jedinici nemačkih padobranaca. Do kraja svog života je slavao taj dan kao svoj pravi rođendan.“

„I u Titovoj Jugoslaviji vlada nasilje. Na Golom Otoku (...) hiljade ljudi su mučene. Malo dalje, na Brionima, njegovoj raskošnoj rezidenciji pod palmama, socijalističkom „Kralju Sunca“ su, osim divljih životinja njegovog privatnog zoo-vrta, društvo pravile i glumačke veličine kao što su Ričard Barton, Elizabet Tejlori Sofija Loren. I pore svega, Jugoslavija je neuporedivo otvorenija od svega što se u Evropi još zove socijalističkim. To je država socijalističkog sveta koja toleriše, pa čak i subvencioniše, apstraktnu umetnosti, rok-muziku i modernu književnost. I to sa otvorenim granicama – ko je hteo, mogao je da ode.“

„No, diktatori retko stvaraju sebi naslednike. Kada je Tito 1980. umro, ostavio je 20 milijardi dolara inostranog duga i ruiniranu privredu. Inflacija 1990: 2600 procenata. Ekonomska kriza je podstakla otrov nacionalizma, antidota nije bilo na vidiku, iako su još osamdesetih godina neki zapadni novinari i diplomate verovali da je Srbin Slobodan Milošević – Gorbačov Jugoslavije. Ali, Miloševićev pokušaj da preuzme državu definitivno je propao na 14. kongresu Saveza komunista Jugoslavije u Beogradu 1990, kada su Slovenci i Hrvati odbacili srpsko tutorstvo. Film se završava vicem. Očajni Srbi, Hrvati i Bosanci na Titovom grobu zovu: Tito, vrati se! A iz groba stiže odgovor: Nisam lud!“

Bosnien und Kosovo Europas vergessene Protektorate

Ridiger Rosig u filmu „Bosna i Kosovo – zaboravljeni protektorati“

Dnevnik Tagescajtung  skreće pažnju čitalaca na film „Bosna i Kosovo – zaboravljeni protektorati“, koji se takođe prikazuje na televiziji Arte u okviru tematske večeri o Balkanu. Autori filma su Zoran Solomun i Ridiger Rosig koji su godinu dana putovali i razgovarali sa građanima, aktivistima i stručnjacima, ali i predstavnicima međunarodne zajednice koji bi trebalo da porade na uspostavljanju pravne države i demokratije.

„Slike su poražavajuće a ovom dokumentarcu bi dobro došlo da pusti da one govore same za sebe, umesto da uvode dodatne sporedne novinarske priče. Još više deprimira pogled iza kulisa: Bosna i Kosovo su podeljene monopolizovanom politikom koju prate etnička segregacija, dok je korupcija razgradila državne strukture. Trezvenost službenika EU jasno pokazuje njihov neuspeh. Ali o tome niko ne govori rado. Naposletku, Bosna i Kosovo su usred Evrope...“

DW.COM