Još samo šest dana…

I tako je za nedeljnik „Špigel“ to bio povod da danas objavi specijalnu naslovnu stranu. Tačnije, da preko normalne naslovne strane zalepi oveću plastičnu sliku koja sadrži dve slike – one se menjaju u zavisnosti od ugla posmatranja. U stvari, na pozadini nekog predela koji najviše liči na Švarcvald, nalazi se vladarska fotelja u kojoj se - već prema tome kako ste iskrenuli sliku – vide čas Angela Merkel, čas Frank-Valter Štajnmajer, kancelarka i izazivač, svako ima i svoj propratni natpis, iznad kancelarkine glave piše: „Biće ovako“.... a iznad Štajnmajerove: „...ili ovako."

Samo ne opet ovako…

Ta poruka je već dovoljna za sebe, ako znamo da su njih dvoje zajedno na vlasti u velikoj koaliciji već četiri godine, ali kada ovu sliku odlepite sa naslovne strane, što ide bez problema zahvaljujući nekom dobrom nevidljivom lepku koji ne ostavlja trag, na naslovnoj ugledate istu stolicu, samo što u njoj sede i Merkelova i Štajnmajer, ona iskošena jer on pokušava da je istisne iz stolice, na licu mu se vidi napor, ali ne vredi, njen pogled je uperen u daljinu, kancelarka razmišlja ko zna o čemu i uopšte ga ne primećuje. Ispod slike piše: „...Samo ne opet ovako“.

Pored ogromne količine tekstova o izborima, o kancelarki, o izazivaču, o demohrišćanima, socijaldemokratama, liberalima, čije čitanje ispada dosta zamorno kada čovek zna da sve to već za nedelju dana više neće biti aktuelno, jer će se onda definitivno znati novi sastav parlamenta, i sve početi ispočetka, pored svih tih tekstova, u oči upada još jedna fotografija, preko cele strane, bela pozadina, na slici Frank-Valter Štajnmajer sa telom Angele Merkel, to jest sa njenom figurom i tipičnim kostimom, rozikasti blejzer i crne pantalone, njena je i ručica kojom Štajnmajer maše, eto tako to vidi i televizijska stanica NTV koja se ovom slikom reklamira.

Demokratija i nebirači

Minhenski dnevnik „Zidojče cajtung“ donosi ogroman tekst pod naslovom „Inat u tami“, posvećen – nebiračima. „Nebirači su nekada bili ljudi koje politika nije zanimala. Važili su za glupane, jer posle 1945. se govorilo: ko ne bira, taj bira naciste. Danas se prosvećeni pisci, profesori i bivši političari zalažu za to da se na izbore – ne izađe“ (...) „Teoretičari demokratije orijentisani na principe participacije tvrde da se sa smanjenjem izlaznosti smanjuje i demokratska legitimacija sistema. Ali, oni kažu i još nijedna demokratija nije propala zbog male izlaznosti; ako i jeste, onda zbog – prevelike. Na primer, kada je nacionalsocijalistima uspelo da za vreme Vajmarske republike pridobiju veliki broj nebirača“.

Pripremio Saša Bojić

Odg. urednik: Dijana Roščić