Još jednom o podeli kolača

Pitanje nejednakosti je u Nemačkoj stalno na dnevnom redu. Trenutno, opet ima mnoštvo novih publikacija. List Frankfurter algemajne je u svom nedeljnom izdanju pokrenuo čitav niz priloga, od kojih su neki kontroverzni, oko fundamentalnog pitanja: šta je to za moralno osudu kod nejednakosti? Među njima je izvod iz nove knjige „Borba za raspodelu bogatstva“ Marsela Fračera, šefa Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja. Za njega, prelepa slika Nemačke kao uzorne država blagostanja, nije ništa više od iluzije.

Nedeljnik Špigel je skoro istovremeno sa izlaskom te knjige objavio udarnu priču o tome da počinje da se ljulja ekonomska teorija po kojoj je nejednakost svojstvena prirodi funkcionalne tržišne ekonomije. Mada ekonomisti i dalje smatraju da je određeni razmak između vrha i dna društva preduslov za motivaciju i time za napredak, privredni rast i inovacije, sada mnogi stručnjaci priznaju da je prevelika nejednakost štetna za ekonomiju.

Smanjenje blagostanja zbog nejednakosti

Prvo je Međunarodni monetarni fond u studiji koja je obuhvatila stotinu razvijenih i zemalja u razvoju, istakao da je „rast nejednakosti povezan sa manjim rastom proizvodnje“. Potom je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj izračunala da je povećana nejednakost u Nemačkoj dovela do pada bruto domaćeg proizvoda (BDP) od šest odsto.

Ove studije nisu ostale bez komentara. Tako da je Institut nemačke privrede, blizak poslodavcima, u posebnoj studiji zaključio da je materija „suviše složena za jednostavne istine“. Mada analiza takođe pokazuje da nejednakost može imati negativan uticaj na rast, tvrdi se da to ne važi generalno, već samo u zemljama sa slabom privredom. Kao reper je uzeta zemlja sa BDP od samo 9.000 dolara po glavi stanovnika, jer u tim zemljama su siromašnije grupe stanovništva obično isključene iz obrazovanja, a društveni sistem u celini je prilično nestabilan.

U industrijskim zemljama, kao što je Nemačka, odnos između nejednakosti i rasta je međutim pre pozitivan, jer nejednakost povećava podsticaj za preduzetništvo i inovacije. To važi barem dok nejednakost ne postane preterana. Ostaje otvoreno kada nastupa taj momenat, kada nejednakost postaje preterana.

Standardni koeficijent ekonomije blagostanja

U ovom trenutku za zainteresovanog laika materija postaje apstraktna, jer IW uvodi u igru Đini (GINI) indeks ili Đini koeficijent. To je u ekonomiji blagostanja standardni koeficijent kojim se opisuje stepen jednakosti ili nejednakosti u raspodeli sredstava ili prihoda, nazvan po italijanskom statističaru Koradu Điniju.

IW je sada izračunao da ako je Đini koeficijent veći od 0,35 nejednakost ima tendenciju da guši ekonomski rast. Objašnjenje: Vrednost 0 znači da svi imaju iste prihode, znači vlada apsolutna jednakost. Vrednost 1 znači da jedan čovek poseduje sve – što je apsolutna nejednakost. U industrijskim zemljama je prosek Đini koeficijenta 0,32, a u Nemačkoj 0,29. U Sjedinjenim Državama iznosi 0,40 i tamo situacija zaista nije tako ružičasta.

Nedavno je objavljena studija Bundesbanke o raspodeli bogatstva u Nemačkoj, nastala u 2014. godini. Sudeći po njoj, deset odsto najbogatijih domaćinstava ima skoro 60 odsto ukupnih neto sredstava. Poređenja radi, 50 odsto stanovništva ima samo 2,5 odsto od tog kolača. Prosečno bogatstvo Nemaca bilo je 2014. oko 60.400 evra – što je povećanje od oko 9.000 evra u odnosu na 2010.

Upozorenje protiv populizma

Lars P. Feld i Kristof M. Šmit su ekonomski eksperti i članovi takozvanog Saveta ekonomskih mudraca. Kažu da je stalno tematizovanje sve veće nejednakosti u Nemačkoj samo „skandalizovanje nečeg potpuno nespektakularanog, providni ali bezopasni marketinški trik“. Međutim, na taj način javnosti se – ponekad namerno – skreće pažnja sa problema države koja ima sve manje snage da obezbeđivanju budućeg ekonomskog učinka zemlje da visoki prioritet. Zbog toga, oni upozoravaju: „Na to ne bi trebalo da se upecamo.“