Josipović: Odnosi sa Srbijom nisu zaleđeni | Politika | DW | 07.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Josipović: Odnosi sa Srbijom nisu zaleđeni

Sedam dana uoči izbora za Evropski parlament, predsednik Hrvatske Ivo Josipović za DW priča o govoru mržnje u hrvatskom javnom prostoru, ljudskim pravima, odnosima sa Srbijom te očekivanjima od samih izbora.

Dojče vele: Nedavno smo svedočili višestrukom govoru mržnje nekih osoba iz javnog života Hrvatske. Izvršni predsednik FK Dinama Zdravko Mamić je putem medija izvređao ministra obrazovanja pozivajući se na njegovu „pogrešnu“ (srpsku) nacionalnost. Kandidatkinja za Evropski parlament Ruža Tomašić je poručila da je „Hrvatska za Hrvate te da su svi ostali gosti“, da bi kasnije, opravdavajući tu svoju izjavu rekla da je mislila na one koji ne doživljavaju Hrvatsku kao svoju domovinu. Postoji li mogućnost da Hrvatska napravi korak unatrag u poštovanju ljudskih prava?

Ivo Josipović: Rekao bih da je Hrvatska čvrsto prihvatila ljudska prava uopšte, a i prava nacionalnih manjina. Nikakva retorika „osobe x“ ili „osobe y“, gospodina Mamića ili bilo koga drugog ne može to promeniti. Naravno, to je ružno čuti i na to treba reagovati. Videli ste da sam i ja vrlo jasno rekao šta o tome mislim. Ali, poređenja radi, pogledajte stanje ili slične izjave u Holandiji, Nemačkoj, Francuskoj, čak i uz nasilje. Prema tome, ne prihvatam tezu prema kojoj je eksces nekih, rekao bih za politiku egzotičnih likova, paradigma hrvatske politike. Ne prihvatam tezu da bi to menjalo naša ustavna i politička načela koja su vrlo jasna. Hrvatska je demokratska zemlja i poštovaće sva prava koja poznaje Ustav.

Nedavno ste tokom obeležavanja 22. godišnjice pogibije Josipa Jovića, koji se smatra prvom žrtvom Domovinskog rata, na Plitvicama izazvali negodovanje okupljenih branitelja. Bojkotovali su vašeg izaslanika Sinišu Tatalovića, okrenuli su mu leđa i opet je došlo do „prebrojavanja krvnih zrnaca“. Kažu, trebalo je da Vi lično dođete na Plitvice. Zašto se vama zamera ono što se drugima nije zameralo?Jesu li danas branitelji instrument politike?

Očito je bila reč o političkoj manipulaciji. Baš je sad nakon toliko godina bilo silno važno da tamo bude predsednik, a ne izaslanik. I ako se uz to još izaslanik izvređa po nacionalnoj osnovi, onda znate da to, narodski rečeno, nisu čista posla. Ali, to je manji deo braniteljske populacije i onih koji su bili na komemoraciji da odaju počast Josipu Joviću. Ponašanje tih ljudi, neću reći branitelja, jer oni nisu reprezentativni deo branitelja već ko zna iz kojih su krugova, je uvreda porodici Jović. Nadam se da ćemo tu manipulaciju što pre zaboraviti.

Mediji, pa i mi, često kada izvještavamo o odnosima Hrvatske i Srbije koristimo sintagmu „zamrznuti odnosi Zagreba i Beograda“. Kažemo da je izbor Tomislava Nikolića za srpskog predsednika početak tog zahlađenja. S bivšim predsednikom Borisom Tadićem ste bili politički bliskiji. Nedavno ste zajedno u Zagrebu pratili i utakmicu Hrvatske i Srbije…

Tako je! Što je meni činilo veće zadovoljstvo nego njemu, obzirom na rezultat.

Brüssel Tadic Josipovic

Josipović i Tadić u Briselu, sa bivšim poljskim predsednikom Kvasnievskim

Šta onda treba da se dogodi da odnosi dveju zemalja opet krenu uzlaznom putanjom?

Teza medija da je nastupilo ledeno doba odnosa Hrvatske i Srbije naprosto nije tačna. Takva tvrdnja proizlazi iz možda nešto hladnije retorike s obzirom na pojedine izjave koje smo čuli od strane suseda. Podsetiću da sve ono što se događalo u poslednje tri godine i dalje ima kontinuitet. Dakle, države sarađuju na rešavanju otvorenih pitanja. Daleko smo od toga da se sva pitanja reše. Sarađujemo na progonu kriminalaca, ratnih zločinaca, otvaraju se kompanije s jedne i druge strane, sportski klubovi igraju, umetnici nastupaju sve češće s jedne i druge strane granice. Naši zvaničnici se susreću ne samo na multilateralnim sastancima u okviru raznih institucija u svetu, već razmenjujemo i posete. Ministar spoljnih poslova Srbije je bio kod mene. Primio sam i načelnika Generalštaba Vojske Srbije. Naš premijer je bio u Srbiji. Ministarka spoljnih poslova se susrela nekoliko puta sa srpskim kolegom. Ako baš hoćete, u Vatikanu sam se sreo i pozdravio s predsednikom Nikolićem. Naravno da ono što jest povod za tu netačnu tezu o ledenom dobu je to što nema zvaničnih susreta između predsednika Nikolića i mene. Naći ćemo se onoga trenutka kada obojica budemo mogli uveriti svoje građanke i građane da donosimo neki dobar vetar. O tome se vode razgovori. Mi nemamo nikakvih diplomatskih sporova i ne trebamo posrednike. Nije nužno da se susrećemo na neutralnom terenu.

Je li Hrvatska i dalje spremna da pomaže Srbiji na putu prema Evropskoj uniji?

Apsolutno, ne samo Srbiji nego i ostalim susedima. Naš je strateški interes članstvo svih zemalja jugoistočne Europe u EU. Naravno, one će poput nas morati da ispune sve uslove koji su pred njima. Ako im bude potrebno, imaće našu političku i tehničku pomoć.

U poređenju s bivša dva predsednika, mnogo ste suzdržaniji u komentarisanju političke situacije u Bosni i Hercegovini?

Naša je politika da, respektujući suverenost BiH, ne ulazimo u unutrašnja pitanja. Naravno, poštujemo našu ustavnu odredbu o pomoći hrvatskom narodu izvan Hrvatske. Nastojim pomoći unutrašnjem dijalogu u BiH, kao što to čini i premijer Milanović, kao što je to činila i bivša Vlada. Mislim da tu imamo dobrih uspeha. Ne treba za to praviti veliku reklamu i bolje je da stvari budu što više u rukama političara u BiH. Oni imaju istorijski i pravno zamršenu situaciju. Nije im lako, ali imaju naše ohrabrenje i pomoć, u meri u kojoj im je potrebna.

Marijan Karaula, Ivo Josipovic und Zoran Jakovic

Josipović u poseti manastiru Kraljeva Sutjeska u BiH

Hoće li se položaj Hrvata u BiH otežati s obzirom na pretpostavku da će se još više Hrvata iseliti iz te zemlje kada ulaskom Hrvatske u EU dobiju evropsko građanstvo?

Ne verujem da će to biti povod velikom iseljavanju. Neka istraživanja to opovrgavaju. Glavni faktor iseljavanja nije članstvo u EU nego siromaštvo i nedostatak posla. Toga je bilo i biće i bez EU. Namerno ne govorim samo o Hrvatima jer ima veliki broj Bošnjaka koji imaju hrvatsko državljanstvo. Ima nešto i Srba. Oni će verovatno postati, ili bi trebalo da budu, proevropski motor u BiH. Verujem da će naš ulazak u EU biti dodatni podsticaj BiH u naporima kako bi i ona sutra postala članica.

Kako vidite položaj Hrvatske u regionu u ovom trenutku? Mislite li da je ona zaista lider?

Ne volim tu reč. Ona na neki način implicira nadmoć u odnosu na druge zemlje. Više volim partnerstvo. I u tom partnerstvu koje nastojimo da gradimo nas opterećuje istorija, opterećuje nas rat. S druge strane, povezuje nas mnogo toga. Naš ulazak u EU i poziciju vidim kao podsticaj razvoju tog partnerstva.

Jeste li zadovoljni odjekom 20 mera za olakšavanje dužničke krize građana koje ste nedavno predložili? Odgovor banaka je bio da građani nisu u dužničkoj krizi.

Dobio sam demanti te izjave koja je izazvala toliko prašine. Zanimljivo je da i bankari sada razvijaju socijalne pakete pomoći najugroženijima, dakako selektivno, ne želeći da oni postanu pravilo. S druge strane, vrlo sam zadovoljan odjekom preporučenih mera u medijima. I ono što mi je drago, vidim da se o preporukama raspravlja i u okviru projekata pojedinih zakona. Moram pohvaliti odluku Vlade da država otpiše kamate na dug građanima. Isto tako, razgovara se o redefiniciji zatezne kamate. Ministarstvo pravosuđa je najavilo da će do kraja godine izaći s projektom privatnog stečaja. Siguran sam da će neke ideje zaživeti s vremenom, jer to nije stvar dekreta. Vidim da mere deluju podsticajno i to je meni dovoljno. Znamo da Vlada i parlament nose odgovornost za zakonodavstvo, ekonomiju i socijalnu politiku. Ako im je moja inicijativa olakšala, ako im je bila inspirativna, ja sam zadovoljan.

Kroatischer Präsident Ivo Josipovic Kroatien

Josipović u razgovoru sa Sinišom Bogdanićem

Za kraj nekoliko reči o izborima za Evropski parlament koji će se prv put održati u Hrvatskoj. Neki vam zameraju da ste raspisivanjem izbora za 14. april ostavili premalo vremena za edukaciju građana.

Kada bismo izbore odgodili za pola godine, verovatno bi isti ljudi isto prigovarali da ne znamo dovoljno. Vremena je bilo dovoljno za one koji su hteli da nauče. Oni koji ne znaju, još i sad mogu da sednu za računar i za sat vremena nauče sve najnužnije o Evropskom parlamentu. Mislim da je taj prigovor više izgovor onima koji vole da prigovaraju, nego što se radi o suštinskom prigovoru.

Kakav odziv građana na birališta očekujete?

Različiti faktori uslovljavaju izlaznost. Po primerima drugih zemalja, može se očekivati niža izlaznost nego na izborima za nacionalni parlament. To je uobičajeno u EU. Mislim da će, kako budu jačale evropske institucije i kako bude jačao njihov neposredni uticaj na naše živote, tako i rasti broj onih koji će učestvovati u evropskim izborima.

Intervju: Siniša Bogdanić, Zagreb
Odg. urednik: Nemanja Rujević

DW.COM