Jos uvek moguce mirno resenje spora

UN su povukle prvi korak krajem marta. U jednom saopstenju je zahtevano od Irana da u roku od mesec dana obustavi program obogacivanja uranijuma. U mejduvremenu iranski predsednik je objavio da je njegova zemlja prvi put uspesno ovladala procesom obogacivanja uranijuma. Americki ambasador pri UN Dzzon Bolton portetpostavlja sta bi dalje moglo da se odigra:

„Kada se ispostavi da Iran nije udovoljio vec postavljenim zahtevima, rzmislicemo od rezoluciji na osnovu clana 7 Povelje UN.“

Clan 7 pretpostavlja sledece: Savet bezbednosti mora da ustavnovi da Iran predstavlja pretnju medjunarodnom miru i bezbednosti i nakon toga bi onda mogao i da usvoji rezoluciju. Rezolucija doduse ne mora da pretpostavi i sankcije, ali bi mogla. Sankcije bi mogle da ogranice putovanja za diplomate , zamrzavanje racuna u bankama u inostranstvu, ali mogle bi da budu i privredne i vojne.

Na iranskog predsednika Mahmud Ahmadinedzad nije ostavila utisak medjunarodna kritikazbog atomskog programa koji uporno sprovodi njegova zemlja. Imamo odgovor za sve koji su ljuti zbog toga sto je Iran prvi put uspesno izvrsio obogacivanje uranijuma,i taj odgovor glasi: ostanite ljuti i ugusite se u svom besu.

Koje korake bi dalje mogao da povuce Savet bezbednosti UN; o tome ruski ambasador pri UN Andrej Denisov ne zeli da spekulise:

„Ne mogu da predvidim sta ce se dogoditi. Mohamed El Baradej je u Iranu i zbog toga bi trebalo da sacekamo njegov izvestaj i njegovu procenu situacije“.

Savet bezbednosti ce reagovati nakon El Baradejevog izvestaja, potvrdio je francuski ambasador. Generalni sekretar Un Kofi Anan se nada da ce sef Medjunarodne agencije za atosku energiju moci da pokrene Teheran u pravcu saradnje:

„Nadam se da ce se Iran ponovo vratiti za pregovaracki sto, kako bi zajedno sa mejdunarodnom zajednicom pronasao resenje. „

Folker Pertes iz fondacije nauka i politika u Berlinu u vezi sa naporima medjunabrodne zajednice, istice sledece:

„Da bi medjuanrodna zajednica zaista bila delotrvorna mora da uradi najmanje dve stvari: prvo,ona treba Iranu, ili jos bolje iranskoj eliti zaista da pokaze da postoji ozbiljna opasnost izolacije i drugo da istakne jos jasnije ponudu sta su prednosti kooperacije sa medjunarodnom zajednicom. Dakle, bolje je da odustanete od atomske politike i zauzvrat dobijete integraciju, i saradnju sa mejdunarodnom zajednicom.“

Na pitanje da li bi Nemacka trebalo da primi Ahmadinedzada, ukoliko on odluci da dodje na Svetsko fudbalsko prvenstvo Pertes kaze:

„Pretpostavimo da on zaista zeli da dodje. Verujem da bi trebalo onda, cak i ako nam to tesko pada, da mu pozelimo prijateljsku dobrodoslicu. Trebalo bi da mu damo sansu da upozna Nemacku i Evropu, mozda i da mu omogucimo da istovremeno obidje memorijalne centre koji ovde postoje. „

Diplomatska nastojanja u ovom sporu su najbolje resenje istice ekspert partija Unije u Bundestagu Ekart fon Klaeden. Jos nije vreme za uvodjenje sankcija Teheranu, kaze on i dodaje:

„Smatram da treba da budemo optimisti i da nikako ne iskljucujemo diplomatsko resenje spora. Sto je veca saradnja medju drzavama stalnim clanicama Saveta bezbednosti, to je manja mogucnost spora izmedju Francuske , Velike Britanije i UN na jednoj starni i Rusije i Kine na drugoj. Time je i veca sansa da se pronadje diplomatsko resenje. „

Mozda je uprtavo to razlog optimizma koji pokazuje El Baradej. Do sada Rusija i Kina nisu iskljucile mogucnost uvodjenja sankcija, ali smatraju da bi taj potez bio los u ovom trenutku. To moze da se promeni kada istekne rok od 30 dana.