Još nema kraja mukama kreditnih dužnika | Evropa | DW | 15.12.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Hrvatska

Još nema kraja mukama kreditnih dužnika

Teška životna situacija desetina hiljada hrvatskih građana koji otplaćuju stambene kredite donekle se popravila. Ali državu očekuje još mnogo napora u zaštiti i unapređenju osvojenih boljih ekonomsko-političkih pozicija.

„Svi smo sada prodisali, šta da vam kažem, čitava familija. Zajedno sa svekrom i svekrvom koji su nam presudno pomagali ovih godina“, ocenjuje novonastalo stanje u vezi sa svojim stambenim kreditom Anita Kalebota iz Splita, s kojom razgovaramo nakon konverzije dugovanja određenog švicarskim frankom u evro i kunu. Reč je, naravno, o epohalnom i već dugogodišnjem problemu ogromnog broja građana Hrvatske – njih približno 60.000 koji zajedno duguju oko 21 milijardu kuna. A nevolja je nastala, kao što je poznato, kada je vrednost franka prema evru počela u jednom trenutku nezadrživo da raste.

Većina dužnika tek tada je postala svesna da im je kredit uslovljen valutnom klauzulom, i šta to zapravo znači u praksi s dugim rokom trajanja. Pokazaće se da su banke od njih krile stvarne rizike takve zaduženosti i da su nelojalno upravljale kamatom. Vremenom je počelo da se postavlja i pitanje zbog čega strane banke u Hrvatskoj ne posluju u domaćoj valuti, da bi tek nakon zalaganja netom osnovanog Udruženja Franak – organizacije ugroženih potrošača – stvari počele da se popravljaju. U septembru 2015. godine, hrvatski Sabor preuredio je zakonsku regulativu i kreditorima naložio konverziju valute.

Narodna banka protiv naroda

„S početnom ratom u protivvrednosti od oko 6.500 kuna, došli smo bili sve do 11.300 kuna“, seća se Kalebota, „a nakon konverzije plaćamo 3.800. Dužni smo 400.000 kuna, umesto preko 600.000, što nam otvara mogućnost za kupovinu većeg stana, o čemu pre konverzije nismo mogli ni da sanjamo.“

„Nažalost“, zaključuje ta ekonomistkinja koja radi u jednoj splitskoj školi, „nije svaka priča ovako završila, razlikuje se slučaj od slučaja u brojnim detaljima, neki dužnici ostaju u problemima“. Procene su u početku govorile da će konverzija pomoći ogromnoj većini onih ucenjenih švajcarskim frankom, ali u stvarnosti baš i nije tako. Uostalom, za dodatnu neizvesnost pobrinule su se i opet banke, koje često ne sprovode konverziju onako kako bi zakonski trebalo. Tome možemo da dodamo brojna negodovanja, otpore i politička podmetanja od kreditora koji se ne mire s takvim izmicanjem već osiguranog ekstra-profita.

Tri banke u Hrvatskoj prednjače po nepravilnostima u sprovođenju konverzije: Addiko (bivša Hypo Alpe Adria banka), Raiffeisen i Sberbank (bivši Volksbank). Ali, to je Hrvatska narodna banka objavila tek kada je Visoki upravni sud, po tužbi Udruženja Franak, krajem prošlog leta odlučio da takvi podaci ipak moraju da budu javno dostupni. Ponašanje centralne banke time govori u prilog tezi da glavna monetarna institucija u Hrvatskoj u stvari štiti krupni finansijski kapital – a ne hrvatske građane, opšte dobro i nacionalnu ekonomiju. To se vidi i po hroničnom nedostatku hrvatskog monetarno-političkog suvereninteta.

Kroatien Zagreb - Kroatische Zentralbank

Da li HNK radi u interesu građana ili banaka?

Kontraudar finansijske industrije

„Kredit mi je konvertovan početkom ove godine, a zatim sam, nakon refinansiranja, prešao i sa evra na kune“, objašnjava nam svoju situaciju Elvis Sudar iz Karlovca. „Ipak, tadašnja moja banka, Splitska banka, upustila se potom u novo manipulisanje kamatama: jedno su obračunali meni, a drugo prikazali u HNB!“

Ovaj član i aktivista Udruženja Franak ukazao je na taj slučaj i HNB-u i Ministarstvu finansija, i namerava da se i dalje sudski bori za naknadu štete koja mu je nanesena. Ali, s donekle izmenjene adrese – u međuvremenu je prešao u Karlovačku banku, na kredit u kunama s fiksnom kamatnom stopom. Oseća se, čini se, kao da se, nakon strašne oluje na moru, naposletku dokopao čvrstog tla: „Teško mi je i samom da poverujem koliko su samo prenaduvali te kamate, kako su nas u startu uvukli u razne svoje nebuloze, protiv kojih sam ne možeš ništa. Ali možeš kada se udružiš s brojnim drugim ljudima u sličnoj poziciji.“

„Danas imamo i pravosnažnu presudu za Udruženje Franak, potvrđenu na Ustavnom sudu Republike Hrvatske, koja jasno kaže da je promenljiva kamata protivzakonita ako se menja po samo jednom parametru. Zato su onda uvedeni i dodatni parametri, pa je razlika u pojmu promenljive kamate nekad i danas – noć i dan. Zaista ne biste verovali kako su tada banke poslovale, a u šta smo i mi tek naknadno proniknuli. Jednostavno, ponestane im novca, oni samo dignu kamatu i nikom ne polažu račun za to. A sad je propisano da se drže euribora, libora, NRS i drugih parametara, čega ranije nije bilo u ugovorima“, rekao nam je Elvis Sudar.

Najnoviji kontraudar iz smera finansijske industrije, pak, došao je u Hrvatsku posredstvom Evropske komisije. Ona je, naime, u nedavnom pismu hrvatskim vlastima konstatovala da je preveliki teret rešavanja dužničke krize prebačen na banke, čime se navodno ugrožava i jedinstveno tržište kapitala.

Dvostruka merila Brisela

U iščekivanju reakcije države – ili bar pukog nastavljanja preuzetog kursa – porazgovarali smo i sa Nikol Kvjatkovski, pravnom savetnicom Udruženja Franak. Ona smatra da Evropska komisija ponovno zastupa dvostruka merila u primeni pravila na razne države-članice EU. „Postoji niz presuda, kako sudova pojedinih država-članica, tako i Evropskog suda, koje proglašavaju određeno ponašanje banaka u odnosu na potrošače nepoštenim i nesavesnim. Pa i u odnosu na kredite vezane uz valutnu klauzulu. Ali mislim da je reč i o boljem lobiranju predstavnika banaka prema Evropskoj komisiji“, rekla je Kvjatkovski.

U intenzivnijoj prezentaciji činjenica u tom kontekstu, državi ne bi bilo zgoreg da sistematično prekršajno procesuira banke koje su kršile i krše odredbe o sprovođenju konverzije. Propisane novčane sankcije nose potencijalne milijarde kuna za državni budžet, mada pravnica Udruženja Franak nije preterano optimistična: „Mislim da se skorije ne može očekivati tako nešto jer su prava potrošača, pogotovo kod finansijskih usluga, područje koje još nije od interesa državnim institucijama. Takođe, pokušava se da se minorizuje kršenje tih prava i da se svede na pojedinačne propuste banaka, a ne na generalni model ponašanja u poslovanju.“

DW.COM