Još jedna runda u sirijskom ratu | Politika | DW | 14.03.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Analiza

Još jedna runda u sirijskom ratu

Turska invazija na kurdska područja u Siriji mogla bi da bude novi podstrek ratu u toj zemlji. Sunitski Arapi već se bore u redovima turske vojske, a ako se taj trend nastavi, to bi moglo dodatno da razbuktava sukob.

Asadov režim bombardovao je u februaru sirijske civile sa 407 kasetnih bombi. To opasno oružje napunjeno benzinom, ekserima i komadima metala, usmrtilo je najmanje 27 ljudi. Od kada se Rusija pre dve i po godine uključila u sirijski sukob, Asadov režim bacio je više od 23.800 takvih bombi, tvrde u Sirijskoj opservatoriji za ljudska prava koja je stacionirana u Londonu. Ti podaci ne mogu se proveriti, iako informacije te institucije nijednom od izbijanja ustanka u Siriji nisu bile demantovane.

- pročitajte još: „Nemilosrdni rat protiv dece“

Značajan deo tih bombi, otprilike oko 300, tokom februara je bačen na region istočne Gute. Režim se tamo svim raspoloživim sredstvima bori protiv pobunjenika. Najčešće žrtve su civili. Istovremeno, teško su pogođeni i Asadovi protivnici – uglavnom džihadisti. Oni se danas bore za opstanak, ocenjuje za DW ekspertkinja za Siriju Kristin Helberg.

Novinske agencije izveštavaju o bombardovanju, ali i o upotrebi nekih drugih vrsta oružja, posebno teške artiljerije. A tu su i masovni napadi na grad Idlib koji kontrolišu pobunjenici. I tu sirijska vojska koristi kasetne bombe. Prema još nepotvrđenoj informaciji, dve bombe imale su u sebi, navodno, bojne otrove.

Eskalacija u Afrinu

I dok se oblasti koje drže pobunjenici masovno granatiraju, na severoistoku zemlje turske trupe prodiru sve dalje prema kurdskoj enklavi oko Afrina. Prema izveštajima medija, one su skoro u potpunosti uspele da opkole taj grad.

Syria Krieg

Pobeda na dohvat ruke: Patrola sirijske vojske u istočnoj Guti

Turska ofanziva za Asadov režim, uprkos njegovim uspesima u istočnoj Guti, predstavlja nezgodan kontraudar. Nakon što je u poslednjih nekoliko meseci, zahvaljujući pomoći ruskih i iranskih saveznika, ponovo uspeo da osvoji dobar deo teritorija, moć sirijskog režima sada je ponovo dovedena u pitanje. Ne napadaju, naime, samo turske trupe na Afrin, u njihovim redovama ratuju i sunitski Arapi, uglavnom pripadnici takozvane „Slobodne sirijske armije“ (FSA). Ona je prvobitno bila organizovana kao većinski sekularni pokret, ali su se mnogi njeni borci tokom godina radikalizovali i svrstali uz ekstremiste.

Izjednačavanje koje ne funkcioniše

Sve to znači sledeće: izjednačavanje Turaka sa (kurdskim) Sirijcima – što se pokušava da se postavi kao teza uz pomoć propagande – ne funkcioniše. Sunitski borci, Asadovi protivnici, oni koje su sirijski vojnici žestoko potisnuli, mogli bi u Turskoj da pronađu svog budućeg saveznika. Erdogan ionako već godinama zagovara Asadov politički kraj. To je prava svrha podrške sunitskim borcima koju im pruža Ankara. Turska vojska sada u Afrinu nije u direktnom sukobu sa sirijskom vojskom, ali jeste sa trupama povezanim sa Asadovim režimom. Preostali sunitski borci mogli bi da dođu u iskušenje da se pridruže turskim snagama.

- pročitajte još: Pod kišom bombi

Na to bi Ankara mogla da se osloni, ocenjuje za internet-magazin Al-Monitor politički analitičar Metin Gurčan. „Turska će raditi na tome da dođe do umerene džihadističke mobilizacije, čime će sunitske opozicione trupe u Idlibu eventualno odvojiti od radikalnih džihadista i ujediniti ih sa borcima FSA koji podržavaju Tursku“, procenjuje Gurčan.

Nove linije fronta

Asadov režim se dakle suočava sa jednom sasvim novom situacijom: otpor sunita mogao bi da dobije novi impuls, a time bi se i turska vojska efikasno vojno ojačala. To bi u početku važilo samo za severoistok zemlje, ali postoji opasnost od nekontrolisanog širenja sukoba.

Syrien | 'Operation Olive Branch' der FSA in Afrin

Važna propaganda i za Tursku: Borci Slobodne sirijske armije u regionu Afrina

Veći broj aktera može da dovede i do toga da rat postane još složeniji, da se frontovi prošire i da dođe do sasvim novog razvoja situacije. Do pre samo par sedmica rat u Siriji sveo se na to da Asad prilično lagodno uništava svoje protivnike, sa dosta velikim brojem žrtava među civilima. Sada bi on mogao da uđe u jednu novu, još jednom dodatno internacionalizovanu fazu.

Nemoć Rusije

U zavisnosti od toga koliko Ankara podržava sunitske borce, to bi moglo da isprovocira i SAD, koja je sa Kurdima povezana, doduše labavim i ne baš uvek pouzdanim partnerstvom. Istovremeno, Vašington je do sada pokazao izuzetnu uzdržanost kada je reč o sunitskim paravojnim formacijama. I zbog toga bi rat mogao da dobije novi podsticaj.

- pročitajte još: Ratne igre

Sve to se, kako za DW ističe ekspertkinja za Siriju Kristin Helberg, ne bi dopalo Rusima. Moskva se, zajedno sa Teheranom, zalaže da se u Siriji u nekom trenutku ponovo formira vlada koja bi imala kontrolu. Činilo se da je taj cilj u velikoj meri postignut. „Vladimir Putin želi da konačno okonča taj za Rusiju izuzetno skup rat, i da tako diplomatski zapečati postignute vojne ciljeve. Zato bi Asad za ostatak sveta ponovo trebalo da postane legitimni vlastodržac i partner u rekonstrukciji onoga što je uništeno“, ocenjuje Helbergova.

Ali taj plan sada je ponovo doveden u pitanje. Rat u Siriji mogao bi da uđe u jednu sasvim novu rundu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM