Još 200.000 Mađara radilo je kao Laslo Čatari | Politika | DW | 19.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Još 200.000 Mađara radilo je kao Laslo Čatari

U Budimpešti je konačno uhapšen Laslo Čatari, jedan od najtraženijih ratnih zločinaca iz Drugog svetskog rata. Njegovo hapšenje neki drže za uspeh, drugi pak za sramotu za celu zemlju.

„Cela priča je sramotna – neki britanski novinari dolaze u mađarsku prestonicu i ovde na vratima stana fotografišu starca od 97 godina u donjem rublju i predstave ga kasnije kao velikog nacističkog ratnog zločinca koji se godinama sakrivao. Hoće li nakon ovog Mađarska postati i zemlja koja skriva ubice – iako je ovaj spomenuti decenijama mirno živeo u Kanadi?“, pita se mađarski publicista Mikloš Gabor u tekstu objavljenom u levo-liberalnom listu Nepszabadsag.

On nije jedini koji u slučaju Lasla Čatarija iznosi otvorenu sumnju. Mađarska javnost uopšte je vrlo podeljenog mišljenja u vezi načina prikazivanja i predstavljanja u medijima ovog 97-godišnjaka. On je naime prošle sedmice (15.07.) u britanskom listu San predstavljen kao „najtraženiji nacistički ratni zločinac na svetu“ – a koga su reporteri iz Velike Britanije pronašli u njegovom stanu u Budimpešti.

Čatari – pogrešna slika?

Festnahme Kriegsverbrecher Laszlo Csatary in Budapest

Od 1997. u Budimpešti vodio normalan život

Čak ni istoričar Laslo Karzai koji je i sam dete preživelih iz Holokausta i stručnjak za ovaj deo istorije nije zadovoljan slikom Čatarija u medijima. „Tokom Drugog svetskog rata, oko 200.000 mađarskih vojnika, žandara i policajaca su počinili slična dela kao i Čatari; sudelovali su u deportacijama i uništenju Jevreja. Predstavljanje ovog starca kao traženog ratnog zločinca jednostavno je pogrešno i netačno“, izjavio je za mađarske medije Karzai.

Čatari koji je u sredu uhapšen i od tada se nalazi u kućnom pritvoru, bio je 1944. godine šef policije u današnjim Košicama u istočnoj Slovačkoj. Kao takav bio je odgovoran za transport oko 15.700 Jevreja iz lokalnog logora u Aušvic, zbog čega je još 1948. godine u ondašnjoj Čehoslovačkoj, u odsustvu, bio osuđen na smrt. Nakon rata, Čatari je pobegao u Kanadu gde je godinama mirno živeo, sve dok mu sredinom devedesetih godina prošlog veka, tamošnje vlasti nisu oduzele kanadsko državljanstvo i zatražile od njega da napusti zemlju. Tako je 1997. godine, nešto pre zvaničnog progona iz Kanade, Čatari došao u Budimpeštu gde je sve do ove srede mirno živeo.

Neefikasne mađarske vlasti?

Festnahme Kriegsverbrecher Laszlo Csatary in Budapest

Tužilac Ibolja

Laslo Čatari nalazi se već duže vreme na popisu najtraženijih ratnih zločinaca Centra Simon Vizental iz Jerusalima. Direktor ove institucije Efram Zurof već je u nekoliko navrata očigledno informisao mađarske vlasti o Čatariju – poslednji put u aprilu ove godine. Sada i on prebacuje mađarskim vlastima neefikasnost i neaktivnost.

Državni tužilac iz Budimpešte i nadležan za ovaj slučaj Tibor Ibolja odbacio je sve optužbe od strane medija na račun dosadašnje istrage i rada vlasti. „Istraga je bila otežana budući da je reč o zločinu počinjenom pre više od 70 godina i to na mestu izvan današnje Mađarske. Morali su biti pronađeni svedoci u Izraelu, a osim toga, sam Čatari je godinama živeo u Kanadi“, izjavio je Ibolja.

I ranije je bilo sličnih slučajeva

Festnahme Kriegsverbrecher Laszlo Csatary in Budapest

Zgrada u kojoj je živeo Čatari

Jedan sličan slučaj završio se prošle godine smrću osumnjičenog. Reč je o bivšem nacisti Šandoru Kepiru, uhapšenom u Budimpešti 2006. godine zbog sumnje da je učestvovao u zloglasnim racijama u Novom Sadu 1944. godine. Prošlogodišnje suđenje je završeno Kepirovim oslobođenjem. Mađarski državni tužilac podneo je žalbu. Novi sudski postupak nikada nije završen budući da je Kepiro umro – pre proglašenja presude.

Drugi sličan slučaj tiče se Karolja Zentaja koji već godinama živi u Australiji. Zentaj kojem je danas 90 godina, osumnjičen je za ubistvo jednog Jevreja 1944. godine. Tadašnji vojnik nasmrt je prebio Jevreja samo zato što je odbio da nosi propisanu Davidovu zvezdu. Mađarska je još 2005. godine predala zahtev za njegovo izručenje i od tada traje natezanje na australijskim sudovima.

Težak odnos prema antisemitizmu u Mađarskoj

No, s prošlošću i njenim suočavanjem u Mađarskoj nemaju samo vlasti određenih problema već i širi društveni krugovi. To se pogotovo primećuje kada su u pitanju zločini počinjeni nad Jevrejima tokom Drugog svetskog rata ali i razdoblje između dva svetska rata. Recimo, Miklos Horti, mađarski predsednik u ovom razdoblju, bio je uvereni antisemita i delom odgovoran za deportaciju više od 400.000 Jevreja u Aušvic 1944. godine. Međutim, upravo on u današnjoj Mađarskoj doživljava svoju rehabilitaciju: na nekoliko mesta su mu već postavljeni spomenici i spomen-ploče. Svoj angažman po ovom pitanju (ne samo kada je reč o Hortiju već i o piscu Jožefu Njiroju, pripadniku nacionalsocijalističke stranke Mađarske koja je postojala sve do 1945. godine) ne skriva ni predsednik mađarskog Parlamenta Laslo Kever. Zbog svojih otvorenih izjava i prisustva na raznim svečanostima rehabilitacije spomenutih likova, Izrael ga je već proglasio nepoželjnom osobom.

Ali, za razliku od njega, novi mađarski predsednik, Janoš Ader, koji se na ovom položaju nalazi već dva meseca, sve se češće suprotstavlja rastućem antisemitizmu na način kakav u Mađarskoj poslednjih godina nije bio prisutan. On je recimo oštro osudio napad na bivšeg glavnog rabina u Budimpešti Jožefa Švajcera ove godine i posetio ga kasnije u njegovom stanu. Ader se trenutno nalazi u zvaničnoj poseti Izraelu. Prilikom jedne svečanosti u Jad Vašemu u Jerusalimu, izgovorio je reči koje do sada još nijedan mađarski šef zemlje nije izgovorio: „U vreme holokausta, mađarska država nije štitila svoje mađarske Jevreje.“ Ova će mu rečenica najverovatnije u domovini doneti još mnogo problema.

Autori: Keno Ferzek, Budimpešta / Željka Telišman

Odg. urednik: Nemanja Rujević