Još 10 godina za svet bez hemijskog oružja | Politika | DW | 02.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Još 10 godina za svet bez hemijskog oružja

Pol Voker, jedan od ovogodišnjeg dobitnika Alternativne Nobelove nagrade, u intervjuu za Dojče vele govori o svom životnom delu: uništavanju rezervi otrovnog gasa širom sveta.

Ove godine, „Alternativnog Nobela“, dobili su američki borac protiv hemijskog oružja Pol Voker, palestinski borac za ljudska prava Radži Surani, hirurg iz Konga Denis Makvege koji pomaže ranim žrtvama silovanja i švajcarski naučnik u oblasti kontrole štetočina za održivu poljoprivredu Hans Rudolf Heren. Oni će međusobno podeliti nagradu koja iznosi dva miliona švedskih kruna (312 hiljada dolara). Nagradu koja nosi naziv „Ispravno življenje“ (Right Livelihood Awards) ustanovio je 1980. godine švedsko-nemački filantrop Jakob fon Uekskul kako bi ukazao na rezultate ljudskog rada za koje je smatrao da ih Nobelova fondacija ne vrednuje.

Pol Voker već decenijama radi na eliminaciji hemijskog oružja širom sveta. Taj 67-godišnjak značajno je doprineo tome „da više od 55.000 tona hemijskog oružja bude uništeno“, saopštila je Fondacija koja dodeljuje nagradu.

Dojče vele: Gospodine Voker, šta za Vašu borbu protiv hemijskog oružja znači ova nagrada?

Pol Voker: „Nagrada će biti od velike pomoći u eliminisanju hemijskog arsenala širom sveta. SAD i Rusija se još od ranih 90-ih bave sa svojim ogromnim hemijskim rezervama iz vremena Hladnog rata. Ali mi ne dobijamo veliku medijsku pažnju. Nagrada će pomoći u buđenju javne svesti, i dodatno, u vršenju pritiska na države koje nisu članice Konvencije o uništenju hemijskog oružja, kao što su Izrael, Egipat, Severna Koreja, Mjanmar, Južni Sudan i Angola da pristupe sporazumu. Nagrada takođe pomaže i da se pažnja usmeri na ozbiljnost situacije u Siriji.“

Odakle interesovanje za hemijsko oružje?

„Događaj iz ranih 90-ih probudio je interesovanje za hemijsko oružje: Imao sam sreću da organizujem prvu američku inspekciju ruskog hemijskog oružja na licu mesta. U julu 1994. razgledao sam sa zamenikom ministra odbrane i dva kongresmena jedan od najvećih ruskih skladišta rezervi u Sibiru. Bili smo zadivljeni veličinom skladišta. Oružje je bilo čisto i spremno za korišćenje. Bilo je više od dva miliona granata sa nervnim gasom. Premalo zaštite i nijedna lista inventara. Bilo nam je jasno da moramo da požurimo, da pomognemo Rusiji u poboljšanju bezbednosti na licu mesta i zajedno sa njima izradimo program za uništavanje. Danas, skoro 20 godina kasnije, uništeno je oko 75 odsto skladišta. To me je osnažilo da se skoncentrišem na hemijsko oružje, pre nego što nestane u druge zemlje ili dospe u ruke terorističkih grupa.“

Pogledajte video 00:45
Trenutno na programu
00:45 min

Kontrolori OPCW u Siriji

U slučaju Sirije čini se da je godinu dana potpuno nerealan rok za uništenje hemijskog arsenala - pre svega ako se ima na umu da su SAD i Rusiji bile potrebne decenije.

„To je zaista ambiciozan plan. SAD već 23 godine rade na tome - prvo postrojenje za uništenje počelo je sa radom 1990, a danas još oko 10 odsto zaliha nije eliminisano. Rusi rade na tome 11 godina. Ali treba reći i da su rezerve SAD i Rusije bile mnogo veće: 40.000 tona u Rusiji i 28.500 tona u SAD. U Siriji ima možda samo oko 1.000 tona. Reč 'samo' treba shvatiti relativno – reč je o velikoj količini. Ako rezerve najvećim delom nisu u formi oružja, već kao izvorni hemijski materijal koji bi se mogao koristiti i u industrijske svrhe, onda se to sve relativno brzo može uništiti. Složeno pitanje je koliko rezervi je već zapravo oružje, i da li ta oružja sadrže eksploziv i raketno gorivo. Onda je to je daleko opasnija i rizičnija operacija.“

Da li je u proteklih 20 godina postalo jednostavnije uništiti hemijsko oružje?

„Najpre su se samo Rusija i SAD dogovorile da unište svoje zalihe. To je kasnih 80-ih i u ranim 90-im bio važan korak, jer su obe države posedovale 95 odsto svih rezervi hemijskog oružja. Danas je 190 država prihvatilo Konvenciju o hemijskom oružju. Sve su već izrazile spremnost da se kontroliše njihova hemijska industrija. U tim državama se mogu uništiti rezerve, ali i kontrolisati komercijalna hemijska industrija, kako se hemijsko oružje ne bi pojavilo ni u jednoj formi. Uz to su tehnologije danas mnogo bolje nego 90-ih. Sagorevanje je nekada bio jedini stvarni izbor. Danas postoji niz mogućnosti za eliminaciju otrovnih supstanci. Postoje sekundarni tretmani, ali i mobilne tehnologije koje su na primer primenjene u Rusiji i Kini za stara hemijska oružja. Od toga će Sirija moći da profitira.“

Verujete li da ćete doživeti svet bez hemijskog oružja?

„To, naravno, zavisi od toga koliko ću još živeti! Ali očekujem da će američke i ruske rezerve biti uništene u idućih deset godina, a sirijske za otprilike godinu dana. Potom ostaje još pitanje, koliko je Iraku potrebno da uništi svoja preostala sredstva, uskladištena u dva velika bunkera. To će biti veoma komplikovan program, skup i opasan. Zatim, zavisi i od toga da li ćemo uspeti da navedemo druge zemlje da učestvuju u uništavanju hemijskog oružja – pre svega Severnu Koreju. Optimista sam, jer smo samo u poslednjih 20 godina postigli toliki napredak – pa onda bi deset godina trebalo da bude dovoljno da se posao okonča i kaže zbogom hemijskom oružju, dok bi, nadam se, nadalje postojala kontrola Organizacije za zabranu hemijskog oružja. Eliminisanje jedne cele kategorije oružja za masovno uništavanje je takođe dobar znak za uništavanje i nuklearnog i biološkog oružja. Najmanje 25 do 30 država nije potpisalo Konvenciju o biološkom oružju. Sporazum o zabrani širenja bi morao svuda da važi. Svet oslobođen gigantskog i nehumanog oružja bi bio mnogo bezbedniji.“

Koje još druge zemlje imaju rezerve otrovnog gasa?

Znamo samo za Siriju i Severnu Koreju. Tvrdi se da bi i Egipat i Izrael mogli da imaju rezerve, ali nisam video dokaze za to. Pre verujem da to nije tako, jer te zemlje znaju da bi im to oružje pre moglo bilo politički teret nego od koristi. Savetovao bih Izraelu i Egiptu da pristupe Sporazumu, sada, kada je Sirija prihvatila Konvenciju o hemijskom oružju.“

Pol Voker je direktor za bezbednost životne sredine iz američkog ogranka Međunarodnog zelenog krsta.

Autor: Ben Najt / ii
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Audio i video

Reklama