1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Još jedan pokušaj "razoružavanja" građana RS

14. septembar 2013.

Početkom meseca, vlada Republike Srpske uvela je amnestiju za građane koji poseduju ilegalno oružje. To nije prvi pokušaj, a verovatno ne ni poslednji. Problem od ratova devedesetih pa na ovamo još uvek je prisutan.

https://p.dw.com/p/19hRM
Oružja u ilegalnom posedu i dalje je previšeFoto: picture-alliance/Landov

Kampanja koja bi trebalo da privuče ljude da predaju svoje oružje vlastima se zove „Biraj život bez oružja“ i trajaće do kraja godine. U intervjuu za Dojče Vele, Iva Savić iz organizacije SEESAC, koja se zalaže za kontrolu i oduzimanje nelegalnog oružja na prostoru južne i istočne Evrope, veruje da nijedan pojedinačan incident nije okidač ove kampanja i dodaje da su vlasti država u regionu i ranije ulagale napor da reše ovaj problem.

DW: Ako posmatramo prilike na prostorima Bosne i Hercegovine, procenjuje se da petina stanovništva poseduje neregistrovano oružje koje je odgovorno za smrt oko deset hiljada ljudi od kraja rata 1995. Zbog čega vlasti nisu uradile više da reše ovaj problem tokom svih ovih godina?

Banjaluka Zentrum
BanjalukaFoto: Ljiljana Pirolic

Iva Savić: Ovo nije prvi put da su vlasti proglasile amnestiju i da su sprovele akcije sakupljanja oružja. Zbog toga mislim da vlasti zaista pokušavaju da reše ovaj veoma komplikovani problem za koji ne postoji brzo rešenje. Više od svega, rešenje zahteva promenu razmišljanja u narodu, pošto možemo reći da je uopšte na Balkanu oružje deo kulture. To ide u paketu sa činjenicom da se rat desio relativno skoro i da je građanima ostalo oružje iz tog perioda, što dodatno otežava napore da se ovaj problem iskoreni.

O kakvom je tačno oružju reč?

Reč je uglavnom o lakom naoružanju. U pitanju su pištolji, mine, eksplozivi, automatsko oružje, mitraljezi i slično. To je uglavnom sve što je do sada prikupljeno tokom kampanje.

Vaša organizacija se nalazi u Beogradu. Kakva je situacija sa oružjem u Srbiji?

Mi, zapravo, pokrivamo region jugoistočne Evrope, tako da imamo uvid šta se dešava sa ovim problemom širom regiona. Srbija i najveći broj susednih zemalja imaju veoma slične probleme. Procenjuje se da u Srbiji 15 odsto populacije poseduje registrovano oružje. Mislim da je u Crnoj Gori to slučaj sa oko 20 odsto. Situacija sa ilegalnim oružjem je takođe slična u svim tim zemljama.

Pomenuli ste registrovano oružje. Zašto je ljudima dozvoljeno da poseduju registrovano oružje, na osnovu čega?

Većina ljudi koja ima dozvole za posedovanje oružja ga ima iz bezbednosnih razloga ili radi lova. Ipak, najveći broj ljudi tražio je izdavanje dozvola za držanje oružja u kući iz bezbednosnih razloga. U Srbiji, minimalan broj ljudi ima dozvolu da nosi oružje u javnosti, ali izdato je preko milion dozvola za legalno posedovanje oružja.

Mislite li da zbog ovog oružja postoji značajno viša stopa počinjavanja krivičnih dela na Balkanu?

Mislim da je to veoma teško da se kaže. Očigledno, puno krivičnih dela se počini nelegalnim oružjem, ali teško je reći da li bi ta stopa bila niža kada uopšte ne bi bilo nelegalnog oružja okolo. Nemamo statističke podatke za to.

Autor: Helen Sini / Nevena Cukućan
Odg. urednik: Jakov Leon