Jermenska drama i pretnje srmrću | Mozaik | DW | 17.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Jermenska drama i pretnje srmrću

Izuzetno osetljiva tema inspirisala je uglednog nemačkog reditelja turskog porekla Fatiha Akina da snimi film „Rez“ (The Cut). U fokusu njegove nove filmske priče je genocid nad stotinama hiljada Jermena.

Mračno poglavlje tursko-jermenske istorije glavni je lajtmotiv filmskog ostvarenja Rez, koje se u međuvremenu može videti u bioskopima širom Nemačke. Napeto je bilo od samog početka. Još od trenutka kada je snimanje drame o genocidu iz 1915. godine bilo najavljeno, Akinu su sa raznih strana počele da pristižu pretnje smrću.

Potresna priča jednog Jermenina, koji neočekivanim spletom okolnosti preživljava genocid jer mu umesto grla bivaju presečene glasne žice, tematizuje i danas nepremostiv istorijski tabu u Turskoj. Nemi svedok teškog zločina kreće u potragu za ćerkom. Prelazi dug put od Alepa, preko Havane, sve do Severne Dakote. Iako je u fokusu lična sudbina preživelog, reditelj filma nije odustao od scena divljaštva turskih vojnika – ko je za genocid kriv, tu više nema dileme.

Fatih Akin Regisseur

Fatih Akin

Ishod Akinove filmske priče jasan je od samog početka. Ali i pored toga Rez ne gubi na napetosti i dramatičnosti. Tragična sudbina Nazareta Manogjana, čiju ulogu u filmu tumači glumac Rahar Rahim, gledaoce nijednog trenutka ne ostavlja ravnodušnim. Za njega bi se moglo reći da je pasivan heroj, ali istovremeno i žrtva nasilja i teškog zločina.

Pri tome u filmu nema klasičnih etničkih stereotipa. Fatihu Akinu je pošlo za rukom da vešto prikrije versku pripadnost ključnih junaka. To dovodi do jasne poruke da ljude ne treba deliti na one koji se mole Alahu i one koji veruju u Isusa, već samo na osnovu dela koje za života čine. Sirijski proizvođač sapuna, koji Manogjanu i drugim jermenskim izbeglicama nudi krov nad glavom, ostavlja utisak veoma pobožnog muslimana. Kasnije, po odlasku Ameriku, glavni junak priče uviđa da se etničke manjine i tamo suočavaju sa diskriminacijom i nasiljem.

Film u Turskoj?

Nakon što je Rez premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Veneciji, Fatih Akin se ponovo suočava sa teškim kritikama. Filmski kritičari i novinari objavljuju tekstove u kojima se navodi kako Jermeni u filmu govore čudan engleski, da je „produkcija isuviše staromodna, a drama preterano nabijena“. Pitanje estetske vrednosti filma je svakako važno za svakog reditelja, ali na prvom mestu je ipak težina odabrane teme. Genocid nad Jermenima u Turskoj i danas važi za tabu u koji se jednostavno ne dira. Ovo istorijsko poglavlje još uvek važi za prilično eksplozivnu temu na Bosforu.

Akin je optimističan, on se nada da će njegov film ipak biti prikazan u Turskoj. „Rez bi se bez mnogo razmišljanja tamo mogao prikazivati i to bi trebalo da se i dogodi“, smatra Fatih Akin. „Uostalom, to je moj najveći san: bioskopsko prikazivanje filma širom Turske.“ Ako se želje obistine, The Cut bi se od 5. decembra, mogao naći na bioskopskom repertoaru u više gradova. Neizvesno je da li će se to zaista i dogoditi.

Deutschland Film Regisseur Fatih Akin Filmszene The Cut

Scena iz filma: Nazaret ilegalno brodom putuje u SAD

Da li se reditelj uopšte plaši pretnji koje stižu iz turskog nacionalističkog miljea? Akin već ima iskustva sa neprijateljskim porukama. Godine 2007, najavljuje snimanje filma o jermenskom piscu Hrantu Dinku. I odmah potom stižu ozbiljne pretnje smrću. Na kraju nije bilo druge: Akin odustaje od projekta. Doduše, o tome više ne želi da razmišlja. Veruje da će njegov film doživeti premijeru u zemlji svojih predaka. „Zašto bih se plašio?“, pita se Akin. „To je ono što najviše želim.“ Međutim, ukoliko se to dogodi, na meti radikalnih nacionalista neće biti samo on već i vlasnici bioskopa.

„Teška trauma“

U razgovoru za DW, Akin poručuje da su mu dve stvari najvažnije. „Bitno je da film vide ljudi u Turskoj, da budu u poziciji da se u potpunosti identifikuju sa glavnim junakom priče, Jermeninom.“ Drugi cilj je da film dopre i do jermenske publike, dodaje reditelj. „Pre svega iz istoga razloga, da mogu da se poistovete sa glavnim protagonistom, ali i da to dožive iz ugla jednog režisera sa turskim poreklom. Film zapravo ima zadatak da tematizuje i obradi jednu tešku traumu.“

Nemački režiser turskog porekla ekranizuje priču koja se odigrava u vreme strašnog zločina, ali ona pored tragičnog aspekta ima i nečeg „avanturističkog, dramatičnog i epskog“. Akin kaže da je to bila zamisao od samog početka. „Želeo sam da to bude jednostavna priča. Namerno sam se fokusirao na sudbinu jednog čoveka. Ideja je bila da pristup temi bude jednostavan i što je moguće više kinematografski i konvencionalan.“ Možda će upravo ta misao privući publiku u bioskope, barem u Nemačkoj.