Jemen puca po šavovima

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova jasnim je rečima poručilo: „Hitno“ – i upozorilo na rizike putovanja u Jemen. „Nemci koji se možda još nalaze tamo pozivaju se da otputuju iz Jemena“, navodi se na internet stranici Ministarstva. U petak je Nemačka i privremeno zatvorila svoju ambasadu u glavnom gradu Sani – kao što su to uradile i SAD, Velika Britanija, Francuska i Italija. U obrazloženju se navodi da je stanje u Jemenu izrazito nestabilno.

Državni udar

Protekle sedmice su šiitski Huti pobunjenici sa severozapada zemlje u potpunosti preuzeli vlast u Sani. Svrgnuli su prelaznog predsednika Mansura Hadija i raspustili parlament. To je Državni udar s kojim mnogi građani nisu saglasni. Naprotiv: brojni suniti glasno se protive delovanju Huta, naoružavaju se i udružuju s terorističkom mrežom Al Kaidom. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je upozorio da se Jemen raspada pred očima celog sveta. Višemesečni pregovarački napori Ujedinjenih nacija su, čini se, u potpunosti propali.

Zaista, Jemen se bori istovremeno s brojnim problemima. Ta država s 25 miliona stanovnika je jedna od najnerazvijenijih zemalja sveta. Broj stanovnika brzo raste, veliki deo živi u ekstremnom siromaštvu. Nepismenost i nezaposlenost su široko rasprostranjeni, nestašica vode u međuvremenu poprima dramatične razmere. Od iznuđene ostavke dugogodišnjeg vlastodršca Alija Abdulaha Saleha 2012. godine, Jemen potresaju nasilje i politički nemiri. Vladu privremenog predsednika Hadija pomaže Saudijska Arabija, ali i ta velika država gubi konce u Jemenu. Početkom 2014. su pobunjenici krenuli u ofanzivu u okviru koje su zauzeli glavni grad i proširili svoju kontrolu nad zemljom u smeru juga.

Borba za vlast

Huti se bore za učešće u vlasti. Od građanskog rata šezdesetih godina se šiiti osećaju zapostavljenim u odnosu na sunitsku većinu. Između 2004. i 2010. su Huti vodili često i višemesečne borbe s vladinim trupama predsednika Saleha. No, zaraćene strane su uvek uspevale da postignu i primirje. Međutim, u okviru Arapskog proleća su se mnoga plemena udružila s Hutima, delovima vojske, brojnim sunitskim islamistima i mladim demonstrantima protiv tadašnjeg predsednika – barem privremeno. Saleh se povukao. Ali je ostao u Jemenu i uspeo da održi deo svojih pristalica u vojsci i u plemenima.

Tokom pregovora oko nacionalnog Ustava koji su usledili, interesi Huta i nekada nezavisnog juga zemlje nisu dovoljno uzeti u obzir. Umesto toga se na političku scenu probila islamistička stranka Islah. Ali Islah je zatim izgubio podršku Saudijske Arabije, zemlje koja se okrenula protiv Muslimanske braće, a upravo oni čine jezgro Islaha. Šiite sa druge strane pomaže Iran, što je opet katastrofalan scenario za zemlje Persijskog zaliva kojima dominiraju suniti.

Čežnja za Salehom

Huti sada koriste slabost protivnika te napreduju prema jugu. Podršku im u međuvremenu pruža bivši predsednik Saleh koji se zavadio sa svojim naslednikom i stranačkim kolegom Hadijem. Saleh želi ponovno na vlast – ili makar da ima značajan uticaj. On je 33 godine vladao. Za to vreme se situacija u Jemenu kontinuirano pogoršavala. Ali, uzmemo li u obzir trenutni haos, mnogi u Jemenu u međuvremenu čak priželjkuju povratak Saleha na vlast.