Jedna dobra i jedna loša vest za Nemačku | Evropa | DW | 20.11.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Jedna dobra i jedna loša vest za Nemačku

Studija Univerziteta u Lajpcigu otkrila je da u Nemačkoj ima sve manje rasizma i mržnje prema strancima. Ali na drugoj strani, zbog pandemije korone, porastao je broj pristalica takozvanih „teorija zavere“.

Nemačka je sve otvorenija prema strancima, u toj zemlji je u protekle dve godine zabeležen pad stope rasizma. To je jedan od rezultata do kojeg se došlo u okviru studije koje je sproveo Univerzitet u Lajpcigu. Stručnjaci međutim tvrde da je istovremeno u istom periodu porastao broj pristalica takozvanih „teorija zavere“ – „koji često razotkrivaju sasvim otvoreni antisemitizam“.

Među ekstremnim desničarima je, sudeći po onom što stoji u studiji, uočena „radikalizacija“, pa i sve veća „raspojasanost“ desničara. Istraživači su uočili još jednu alarmantnu stvar: dok na zapadu Nemačke opada nivo rasističkih stavova, na istoku zemlje uočen je lagani rast broja ljudi koji dele desno-ekstremne stavove.

„U prošlosti smo ksenofobiju označavali kao prvi korak ka desnom ekstremizmu, zato što je mržnja prema migrantima prisutna kod većeg broja ljudi“, pišu u studiji Oliver Deker i Elmar Breler, autori koji su u sredu (18.11.) u Berlinu i predstavili 10. Lajpcišku studiju o autoritarizmu. „To je još uvek korektan zaključak“, napomenuli su i dodali da bi „sada svemu tome treba dodati i širenje broja pristalica teorija zavere“.

“Black Lives Matter” protest u Berlinu

“Black Lives Matter” protest u Berlinu

Antidemokratska orijentacija

Na takozvanim „higijenskim protestima“ protiv vladinih restrikcija u suočavanju s pandemijom korona-virusa, manifestuje se, prema mišljenju nemačkih istraživača, „koliko je u stvari u društvu široko rasprostranjena antidemokratska orijentacija, uprkos činjenici da ti ljudi nisu članovi nikakve ekstremno desne stranke ili organizacije“. Prema njihovom mišljenju, pritom nije problematično pitanje koje demonstranti stalno tematizuju, a tiče se opravdanosti i razmera uvedenih mera, odnosno njihovi prigovori o instrumentalizaciji pandemije od strane vlasti.

Mnogo je opasnije, kažu nemački istraživači, ako neki od tih demonstranata veruju da se tu radi o „različitim tajnim organizacijama koje deluju iz pozadine i upravljaju situacijom“. U studiji Univerziteta u Lajpcigu stoji i ovo: „Dok jedni umišljaju da postoji neka ’svetska vlada’, koja priprema ’zamenu stanovništva’, drugi su mišljenja da su za pandemiju odgovorni ’farmaceutski lobiji’ ili čak otvoreno govore o ’jevrejskim židovskim milijarderima’.“

Da je pandemija uticala na sklonost nekih građana teorijama zavere, potvrđuje i pogled u (nedavnu) prošlost. Između 2012. i 2018, kako otkrivaju rezultati istraživanja, opao je broj ljudi sklonih teorijama zavere – s 45 odsto na 31 procenat. I onda do 2020. opet porastao na 38,4 odsto. Na istoku se više od 60 procenata ispitanika složilo s tvrdnjom da se „korona-krizu preuveličava kako bi neki pojedinci moglo na njoj da profitiraju“. Na zapadu Nemačke se s tom tvrdnjom slaže više od 40 odsto ispitanika.

Jaz između istoka i zapada

Nemačka studija otkriva još jedan zanimljiv fenomen: sve je dublji politički jaz između istoka i zapada zemlje. Na zapadu je u protekle dve godine opao broj ljudi kod kojih naučnici uočavaju „stabilan desno-ekstremni pogled na svet“, i to s 5,2 na tri odsto. Na istoku je u istom periodu on porastao s 8,5 na 9,5 procenata. No, uprkos činjenici da je time praktično svaki deseti stanovnik na istoku Nemačke pobornik ekstremno desnih stavova, to je još uvek mnogo manje od (do sada) rekordne stope od 15,8 odsto, do koje su istraživači došli u studiji iz 2012.

Pogledajte video 02:08

Rasizam – to počinje još dok ste dete

Ksenofobične stavove, sudeći po studiji, deli 16,5 procenata nemačkog stanovništva. Dve godine ranije njihov udeo u ukupnoj populaciji bio je 23,4 odsto. Pad stope uočen je i na zapadu, ali i na području bivšeg DDR-a. Ali na istoku je taj način razmišljanja rasprostranjen dva puta više nego na zapadu. Na zapadu ima 14 procenata ksenofoba, na istoku u ovom trenutku 28 odsto, navode autori istraživanja.

Istraživači iz Lajpciga došli su i do zaključka da je na istoku zemlje porastao udeo ljudi koji zagovaraju desničarsko-autoritarnu diktaturu (sa sedam na 8,8 procenata), na zapadu je njihov udeo opao s 2,7 na 1,8 odsto. Generalno gledano, stopa zadovoljstva demokratijom u Nemačkoj u poslednje dve godine opala je na istoku sa 95,2 na 92,5 procenata, dok je na zapadu lagano porasla s 92,8 na 93,2 odsto.

„Nova radikalnost“

Za studiju pod naslovom „Autoritarne dinamike. Stare predrasude – nova radikalnost“, tokom maja i juna ove godine u čitavoj Nemačkoj ispitano je 2.503 ljudi starosti između 14 i 93 godine. Naučnici sa Univerziteta u Lajpcigu još od 2002. prate razvoj autoritarnih i desno-ekstremnih stavova u Nemačkoj. Kako bi saznali u kojoj je meri rasprostranjena mržnja prema strancima, istraživači su ispitanike suočili s različitim tvrdnjama i zamolili ih da ih ocijene.

Radilo se o izjavama poput ovih: „Stranci dolaze u Nemačku samo da bi iskoristili našu socijalnu državu“ ili „Ako poraste stopa nezaposlenosti, strance bi trebalo opet poslati u njihove domovine“.

sm/afp/dpa/rtr

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama